Да држава мора да наплати порез то је јасно. Нејасно је остало, чини се, коме ће изаћи у сусрет када је реч о начину наплате. Пијачни продавци тврде да неће одустати од захтева да буду изузети од фискализације, преноси РТС.
Сви који обављају промет на мало, односно пружају услуге или продају робу другим физичким лицима, за две недеље, промет ће морати да евидентирају преко фискалне касе и да издају рачун. То се односе на продавнице, угоститељске објекте, маркете, али и уличну, односно продају на пијацама. Од ове обавезе изузети су једино произвођачи који своје производе продају на тезгама.
„Сви они који производе пољопривредне производе и продају их на пијаци, без обзира како су организовани – да ли као пољопривредни произвођачи индивидуални или регистрована пољопривредна газдинства, они не морају. Сви они који продају робу коју су претходно негде купили, они морају да имају фискалне уређаје“, објашњава помоћник директора Пореске управе Саша Дулић.
Ових дана улични продавци организовали су блокаде саобраћајница у Београду и другим градовима тврдећи да ће ова пореска мера угрозити егзистенцију неколико десетина хиљада људи.
Осим тога, кажу да постоји и велики број техничких проблема за њихово укључивање у нови фискални систем. Један од аргумената је и да ће на тај начин, пијаце какве данас знамо и имамо, престати да постоје.
Представници државе фискализацију образлажу потребом да се спречи црно тржиште и нелојална конкуренција, али и потребом да се обезбеде додатна средства која ће се користити за јавне потребе. До сада је системом фискализације обухваћено 140.000 обвезника на 200.000 малопродајних локација.
Улични продавци се надају да би после састанка са председником Србије ствари могле да се промене.
Таксисти и адвокати су, после штрајкова и блокада, избегли фискализацију. Обе ове групације сматрају да, због специфичности ових делатности, пореска решења не треба мењати.
„Адвокати не желе фискализацију, односно фискалне касе из једног једниног разлога, а то је заштита права и слобода клијената. Адвокати су дужни да свој посао обављају самостално и независно. Сваки увид у списе предмета наших клијената би водио и нарушавању независности али и откривању тајне коју ми морамо да чувамо у свим пословима које обављамо са нашим клијентима“, истиче Милош Вучељић из Адвокатске коморе.
„То ствара веома велики проблем у саобраћају, јер док ми укуцамо цену у апарат губите време. Док странка извади новац ви заустављате саобраћај. Замислите да на сваких 50-100 метара по једно такси возило које ће стати да откуца тако нешто, није то да ли смо ми или нисмо против фискализације. Са градом смо разговарали да се ураде нови таксиметри са штампачем и то ће да се уради у наредних годину дана“, каже председник Удружења такси превозника Александар Белић.
Не постоји разлика између оних који робу продају у продавници и на тезгама, сматра професор Љубодраг Савић.
„Ако држава попусти једнима или другима, наравно да и ови трећи очекују и та игранка траје од почетка до краја, са неизвесним крајем, односно извесним за грађане Србије. Што се мене тиче, мислим да држава треба да спроводи закон онако како пише, а да за људе који су угрожени постоји социјална политика“, поручује Савић.
Једини начин да се напуни буџет јесте да држава наплати порез од грађана. Искуство је, ипак, показало да то колико слуха држава има за захтеве појединих професија зависи и од тога колико су добро организоване.
