Ако се суди по огласима преко интеренета тона пелета може се наћи и по цени од 270 евра. Ипак, уместо цене, најчешћа ознака у тридесетак огласа са једног од портала је „договор“, а када позовете произвођача који је навео да тона кошта 270 или 280 евра, добијете информацију која сажето може да се преприча: испоруке за мај су закључене.
За оне са роковима у јуну, цена је 300 до 330 евра плус превоз, који се креће од калкулације динар по килограму, до „ђутуре“ погодбе која зависи од количине и раздаљине. Пре две сезоне, у Србији, пелет је у пролеће могао да се нађе и за 160, највише 180 евра, касније ка зими је било нешто скупље, али је ове године још од априла цена експлодирала.
У Бачкој Паланци, пелет се може купити од 37.000 до 39.500 динара за тону, али углавном све количине буду распродате, а са стоваришта наводе да је до пелета на тржишту јако тешко доћи. Како сазнаје портал БАП ВЕСТИ, уколико се настави рат у Украјини, власници стоваришта очекују да ће цена ићи и до 500 евра за пелет по тони. Како наводе, до потражње за пелетом је дошло због масовне панике људи, као што се десило и у прехрамбеним продавницама. Брикет у Бачкој Паланци може да се купи за 30.000 по тони, док палетирана дрва од 1.80 метара, коштају од 17.000 до 19.000 динара. Када је угаљ Бановић у питању, кошта 18.000 динара по тони.
Са стоваришта поручују грађанима, да постепено обезбеде огрев, да не верују да ће бити несташице на тржишту, него ће само велика потражња у одређеном моменту изазвати скок цена.
Произвођачи објашњавају да од средине прошле године од Србијашума не добијају довољно сировина које су уговорили, док у Србијашумама тврде да су количине које усмеравају ка произвођачима довољне да се снабдеју сви потрошачи тренутно у Србији, односно око 100.000 домаћинстава која пелет користе за огрев.
Међутим, Младен Стојадиновић, председник Групације за обновљиве изворе у Привредној комори Србије, тврди да су Србијашуме од почетка године испоручиле свега 40 одсто сировина уговорених за овај период.
– То је привреднике натерало да смање производњу, али постоје фиксни издаци чији удео у коначној цени у таквим условима расте. Понеке ставке у трошковнику изузетно су поскупеле, попут електричне енергије која је ове године виша за 55 одсто. Расте и удео радне снаге, јер већина фирми упркос смањеној производњи не жели да отпусти раднике – каже Стојадиновић.
Објашњава да то што Србијашуме лоптицу бацају у двориште произвођача, није коректно као ни прича да је цена сировина у том јавном предузећу 4.000 динара за кубни метар дрва, односно 8.000 за два, колико је потребно да би се добила тона пелета.
– Таквом логиком, дрво може да буде и поклоњено. Јефтино је али га нема. А ми морамо да га купујемо тамо где га има. Најчешће је то тржиште приватних шума где се кубик креће 9.000 или 10.000 динара, што значи да у једној тони пелета само сировина, без других трошкова, кошта од 17.000 до 20.000 динара. Дакле, Србијашуме окрећу причу на цене, али је то споредна ствар којом се скреће пажња са главног проблема: да то јавно предузеће не функционише како треба, не испоручује робу – истиче Стојадиновић и додаје да за то постоје бројни узроци, од лоше организације, шумске инфраструктуре до недостатка људи.
Наглашава да се у последње време јавља нови проблем, а то је да су се јавиле многе фирме које немају никакве дрвопрерађивачке капацитете а добиле су са Србијашумама уговоре о испорукама дрвета.
– Оне га сада препродају произвођачима пелета по знатно вишим ценама и прича о 4.000 динара за кубик тиме губи сваки смисао. А ми смо принуђени да купујемо од њих како бисмо одржали производњу како-тако, јер нам уговорене количине нису доступне – наводи наш саговорник.
Указује да је мало наде додато након што су Србијашуме проглашене за енергетско предузеће јер верују да би то могло да помогне у стабилизацији испорука и поштовању закључених уговора.
– Чим уговори почну да се поштују, трошкови производње па и финалне цене биће знатно ниже. У последње време најављују се неки састанци у Влади на ту тему, али ми смо их као групација већ имали, дали су нам нека обећања да ће доћи до стабилизације испорука. Прошло је месец дана од тада а ситуација је још гора него што је била пре састанка. Прво је било речи да дрво није испоручивано због лоших временских услова, а последњих месец дана су услови одлични, а дрвета има мање него пре – закључује Стојадиновић.
