Потпредседник Националне организације потрошача Србије (НОПС) Зоран Николић каже да инфлација, која је према последњим подацима 11,9 процената на годишњем нивоу, не погађа све грађане подједнако.
Како каже, за сиромашније грађане је много виша.
„Лична инфлација није релевантна као научни показатељ, али је битна за живот човека. То показује колико сте ви у свом кућном буџету доживели ово повећање цена. Верујем да је то далеко изнад тога што је статистика објавила, јер се она мења до домаћинства до домаћинства“, оценио је Николић.
Објаснио је да у Србији има породица које себи не могу да приуште потрошачку корпу којом се мери инфлација, па самим тим она не може да буде 11,9 процената.
„Људе је далеко више погодило ово повећање цена него што то статистика која се бави просеком показује. Најкритичније је то што огроман део прихода дајемо за храну и када је раст цена хране већи то се повећање одрази на кућни буџет. На Западу храна чини свега 20 одсто трошкова живота, а ми на њу дајемо више од пола прихода“, упозорио је Николић.
Он је напоменуо да нам тек предстоји раст цена горива, електричне енергије и комуналних услуга, што ће додатно повећати инфлацију и трошкове.
„Чека нас неизвесна зима. Разумем све проблеме, али мислим да су грађани у Србији изнурени. Никако да изађемо из реалних криза, тек смо изашли из короне, дошло је ово следеће. Морали бисмо да проширимо критеријуме за социјалне карте, јер шта ћемо са људима који не буду имали за централно грејање. Да ли ћемо их избацивати из станова или их пустити да се смрзавају“, упитао је Николић.
Каже и да би локалне самоуправе требало да попишу грађане са приходима нижим од минималне зараде како би се направиле социјалне карте за државне субвенције попут оних које већ постоје у виду бесплатних киловата струје или повлашћене цене одређене количине гаса.
Потпредседник НОПС-а је напоменуо да би на томе морало брзо да се ради, јер је јул већ на измаку.
