Неке од најпознатијих српских вода су већ у власништву страних компанија. Заинтересованост још једног страног купца за неку српску воду стога свакако не би изазвала такво интересовање да није реч о Илону Маску, са 265,4 милијарде долара најбогатијем човеку на планети, преноси РТС.
Да ли ће резултати тестирања показати да је војвођанска јодирана вода „Минаква“ оно што Маск тражи, или ће се ипак определити за неку европску воду за које је такође заинтересован, видеће се.
Наравно, питање је и да ли су власници фабрике у већинском породичном власништву и у мањем делу инвестиционог фонда „Грејт вотерс инвестмент“ уопште заинтересовани за новог сувласника или би то била понуда која се не одбија.
„Средња фабрика воде, ништа претерано, велико учешће на маркету, ништа претерано јак значај бренда. Једноставно, понављам још једанпут, очигледно је сам карактер воде као воде која садржи пуно јода определио интересовање за такву инвестицију“, каже проф. др Слободан Аћимовић са Економског факултета.
У Србији тренутно има око 300 активних извора и око тридесетак компанија које се баве флаширањем минералних вода. Са потрошњом од 80 литара флаширане воде по становнику годишње на зачељу смо европске листе јер смо једна од ретких земаља где вода може да се пије са чесме.
Ситуација се поправља задњих година са производњом ароматизованих вода чија су производња и извоз дупло повећани.
„Скоро 20 посто од онога што произведемо, ми и извеземо, а пошто је тржиште либерализовано значи такође и увозимо воде али тај увоз је негде вредности 10 посто од нашег извоза вода, тако да смо ту још јако добри“, каже Александар Богуновић из ПКС.
Вода је производ у чијој цени највише учествује амбалажа. Због тога, али и све виших цена транспорта потребне су велике количине да би се извоз исплатио, а за то су потребна и нова улагања.
„Нико не може да узме тај извор воде па да га негде понесе, да га стави на раме, него ће та вода ту да тече само треба наплаћивати адекватну водну ренту“, каже професор Аћимовић.
Високе накнаде за коришћење подземних вода какве смо имали у једном периоду одбијале су инвеститоре.
„Нове компаније које улазе у власништво практично долазе са новим тржиштима и само додају нашу воду свом порфолију производа које већ раде на тим другим тржиштима тако да је један од успеха извоза везан и за ту причу“, каже Богуновић.
Цела источна и југоисточна, јужна, југозападна па и део западне Србије, богати су подземним изворима вода, а захваљујући саставу земљишта по квалитету су у самом светском врху.
