Вредност америчке валуте у односу на европску јача већ дуже време, а тај тренд ће се наставити све док траје рат у Украјини, чије се последице снажно рефлектују на „Стари континент“.
Последњих дана статистика потврђује тренд инфлације. Тако је крајем марта годишњи раст цена у Европској унији достигао 7,5 одсто, највише у последње четири деценије. У Србији је још и већи, 9,2 одсто, па је разумљиво да људи траже начин како да сачувају део новца који им преостане након што измире све месечне потребе. Јасно је да ће губити бар за износ инфлације уколико га буду чували у динарима, пише портал 021.rs.
Евро губи вредност
Међутим, неизвесност постаје већа када власници схвате да и евро губи вредност. Како већ десетак година, банке, практично, не плаћају камату на штедњу, обичном човеку није лако да нађе форму у којој би уштеђени новац очувао куповну моћ.
Поприлично раширена пракса улагања у станове или гараже подразумева релативно већу уштеђевину и није решење за људе који се боре да за „црне дане“ сачувају мање вредности, до отприлике 5.000-6.000 евра. Покушај да се новац трансформише у злато, платину, паладијум, значи да се новац дуже време држи у мање ликвидном облику. Такође, последњих година скочила је цена овим и неким другим металима у којима се тезаурише новац, па прети опасност да нагло изгубе на вредности када актуелан тренд прође. Тако је злато у последње две деценије поскупело безмало 440 одсто, са 410 на 1.890 долара за фину унцу.
Један од новијих покушаја очувања вредности је приватно финансирање успешних предузетника. Тако се грађани удружују у групе од којих свака финансира пет-шест занатлија за које процене да имају перспективан бизнис. Практично, сваки уздружени грађанин уштеђевину подели на пет-шест делова за сваког од одабраних малих привредника, чиме је и диверсификовао улагања, а све уз камату од шест-седам одсто, свакако нижу од оне по којој банкари зајме пословном свету.
Веома тешко
У сваком случају, постаје све теже да се сачува вредност уштеђевине. Таква ситуација је последица понајвише монетарних политика које се воде широм света, а које се своде на интензивно штампање новца. Лидери у упумпавању новца су управо најмоћније централне банке, америчка и европска, па не чуди да вредност губе и долар и евро. Последица је да се сви куповином што брже ослобађају новца, а када им за прибављање вредније ствари затреба већа свота, решење се тражи у кредиту.
Заправо, циљ комотних монетарних политика и јесте био увећање потрошње и кредитирања. Али, обичан човек се нашао у тешкој ситуацији да изнађе начин очувања вредности онога што ушпара.
На краћи период штедње, људи, ипак, ретко када имају нешто боље од улагања у чврст новац. Дакле, динарима се купују еври, долари, франци, фунте, јени, а они егзотичнији испипавају какве су у овом погледу могућности јуана, канадског долара или норвешке круне. А како инфлација јача, бег из динара је све већи, мада је курс динара већ годинама неубичајено стабилан. Повремено, динар чак и јача, али овдашњи човек још увек нема довољно поверења у домаћу валуту и зато улаже у неку од светски афирмисаних.
Пре пет година
Није, међутим, свеједно за коју валуту се купац одлучи. У нас је дуго евро био неприкосновен, међутим већ неколико година европски новац слаби, додатно од када је у Украјини започео рат. Пре пет година евро је вредео 1,29 долара, а пре неки дан само 1,05. Видљиво је да је у односу на америчку валуту слабији 19 одсто, при чему је видљиво да се две трећине пада десило од како су почеле жешће препирке, потом и сукоби око Украјине.
Ових дана много је боље куповати долар него евро. Разлог је пре свега у чињеници да су каматне стопе у САД почеле да расту како би зауздале уназад четири деценије највишу инфлацију. Рашће читаве текуће сезоне, вероватно и две наредне године. Тиме позајмљивање постаје скупље, па новцу вредност расте.
Рат обара евро
Са друге стране, Европска унија још није почеле увећање своје референтне каматне стопе. Намеравала је до краја године једном да увећа, али, након избијања сукоба на истоку континента, велико је питање хоће ли од промене европске монетарне политике ишта бити. Наравно, инфлација буја.
Други неповољан моменат за европску валуту је снажан ефекат украјинског сукоба на економску ситуацију у Европи, много већи него што је на САД. Управо ратна разарања и невоље са енергентима су разлог што се Европска централна банка двоуми да ли да ове године уопште започне заустављање раста цена.
Постоји и трећи узрок који „гура“ долар навише, барем у поређењу са европским новцем. Реч је о општем нивоу камата, много вишим на другој страни Атлантика, а то је, можда, и одлучујуће за вредност валуте. Дакле, по свим показатељима очекује се да и у наредном периоду америчка валута јача, приметно више од европске. Штавише, док рат у Украјини не престане и док се не разјасни начин како Европска унија планира да реши енергентске проблеме, по свему судећи корисније је куповати било коју светску валуту, франак, јен или фунту, него евро.
