Proizvodnja kornišona prošle godine za Dragoslava Čubrla iz Bača bila je pun pogodak te se priprema da uskoro ponovo zasnuje novu proizvodnju, piše portal „Agroklub“.
Prošle godine Dragoslav Čubrlo iz Bača odlučio se za proizvodnju kornišona na otvorenom vertikalnim uzgojem i kako kaže – nije pogrešio. Na površini od osam ari imao je prinos od osam tona, a prosečna cena kretala se oko 60 dinara. Od setve do branja njegova porodica je sve sama odradila te su troškovi proizvodnje znatno smanjeni.
Proizvodnja kornišona na mreži pogodna je za male površine, a podrazumeva podizanje noseće konstrukcije, stubova, na koje se postavlja gornja i donja noseća žica i mreža na koju se usmeravaju biljke.
„Za postavljanje stubova i špalira, što će mi poslužiti i ove godine, potrošio sam oko 120.000 dinara, a tome treba dodati i troškove za preparate za prihranu i to je sve. Na maloj površini imao sam dobru zaradu, te ću i ove godine posejati ovo povrće“, kaže Čubrlo, dodajući da je po dužnom metru imao 14 kilograma što smatra odličnim prinosom.
Ručno sejanje
Setvu kornišona sorte kibrija bački povrtar planira da obavi tokom prve dekade maja, kad prođe opasnost od kasnih prolećnih mrazeva. Kako napominje, zemljište je nađubreno pregorelim stajskim đubrivom, uzorano, pre početka setve uradiće predsetvenu pripremu freziranjem. Seje se ručno ubacivanjem semenki u kućice na dubini od 1,5 do dva centimetra, razmak između kućica je 25 cm, a između redova 1,5 metar.
„Ukoliko je toplo biljke niču u roku od sedam dana, a ako je temperatura niža za desetak dana. Kako se razvija i raste polako se biljka usmerava u špalir kako bi uspravno rasla“, kaže Čubrlo, dodajući da nakon toga treba obratiti pažnju na mere nege biljaka, a to podrazumeva redovno okopavanje, zalivanje i po potrebi zaštitu od bolesti i insekata, kao i prihranu koja se obavlja kroz sistem za navodnjavanje kap po kap.
Dobro negovane biljke mogu dostići visinu od oko 1,8 m.
Povrće koje voli visoke temperature
Krastavac voli toplotu te je za vegetativni rast i razvoj optimalna dnevna temperature oko 25°C i noćna oko 18°C, a tokom cvetanja do 32 °C. Sagovornik „Agrokluba“ kaže da kada biljka ima optimalne uslove brzo napreduje te se za 45 dana nakon setve može očekivati prva berba. Krastavce je potrebno brati svaki ili svaki drugi dan obzirom da se plodovi klasiraju i moraju biti odgovarajućih dimenzija.
„Mogu da se pohvalim odličnom saradnjom sa otkupljivačem firmom iz Futoga, koji su svakodnevno nakon isporuke kornišona i isplaćivali. Takođe, njihov agronom Marko Grubiša bio nam je od velike pomoći svojim savetima i preporukama te smo uspeli ostvariti proizvodnju sa odličnim prinosima i kvalitetom“, kaže ovaj proizvođač dodajući da će on ove godine organizovati otkup, a naredne povećati površinu pod kornišonima.
Na osnovu svog dosadašnjeg iskustva zaključuje da je ova proizvodnja rentabilna ukoliko se radi kao porodični posao, veće površine zahtevaju radnu snagu, samim tim i veće troškove.
„Ukoliko se proizvodnja organizuje na manjim zasadima koje mogu da obrađuju članovi porodice, zarada može biti odlična“, kaže na kraju dodajući da se povrtarstvom bavi već nekoliko godina, ima plastenik na 400 m2, a na otvorenom povrće seje na 20 ari.
„Površina je mala ali se trudima da imam više kultura koje se tokom godine smenjuju tako da uvek imam prihod od prodaje povrća.“
U planu i futoški kupus
Trenutno porodica Čubrlo bere mladi luk za koji tvrdi da osim jednog tretmana nije tretiran hemijskim sredstvima jer kako objašnjavaju rade na kvalitetu, a ne kvantitetu.
[rev_slider alias=“zivinastija“][/rev_slider]
„Svakodnevno vadimo luk, peremo ga i pakujemo po želji kupaca. Imamo svoje kupce, a to su ovadašnji marketi i pijace“, kaže sagovornik „Agrokluba“ dodajući da će nakon luka zasejati pasulj, u plasteniku je paradajz koji je rasađen nakon zelene salate, trenutno je u fazi cvetanja, a odlučili su da ove godine prvi put na otvorenom zasnuju proizvodnju futoškog kupusa.
Pogledaj: „Biram selo“ – Ivan Krnač iz Silbaša (VIDEO)
