Влада Србије одмрзла је цену дуготрајног УХТ млека са 2,8 одсто млечне масти, које је до сада највише могло да кошта 128,99 динара, а до краја октобра продужена је забрана извоза млека.
После овакве одлуке питање је хоће ли се млеко вратити на рафове продавница, а и хоће ли поскупети. Вероватно и једно и друго, наводи „Данас“.
„Цена ће свакако отићи за неки проценат горе, мислим да млека имамо на лагеру за потребе на домаћем тржишту. Наше потребе ће бити повећане, али мислим да ће и снабдевање бити уредније“, каже Воја Станковић, агроекономски аналитичар.
Он напомиње да произвођачи више нису мотивисани, да цене дивљају и да је направљена грешка у старту када се на почетку сетве није помогло пољопривредницима.
„Све се то одражава и на ратарство и сточарство, јер једно вуче друго. Цене на светском тржишту су мало попустиле, али су и даље високе, а наша пољопривреда није много конкурентна јер је мала куповна моћ становништва“, истиче.
Без извоза нема сточарске производње
Станковић каже да без извоза нема сточарске производње и подсећа да је јако тешко обновити производњу.
„У сваком случају, треба покушати и са увозом не би ли се тржиште снабдело млеком. Домаће тржиште мора да буде снабдевено, а ако немамо нечег онда морамо да се ослонимо и на увоз“, напомиње Станковић и додаје да цена можда јесте висока, али да мора да се плати наше незнање.
Аналитичар Жарко Галетин подсећа да је готово годину дана прошло од увођења ограничења цена и исто толико како влада фингира тржиште.
„Као што не можете против природе не можете ни против друштвених законитости. Најгора ствар која може да се деси јесу несташице, да робе нема, а с обзиром да се то дешава код млека, онда је донета одлука да се млеко скине са те листе“, каже Галетин за „Данас“.
Он додаје да разуме државу да има потребу да удовољи свима, али да неко увек мора бити закинут.
„Поздрављам одлуку да се укине ограничење цена и даље стоји та забрана извоза и држава мора да ту нешто учини да заштити ресурсе, домаће залихе, али толико претерано уплитање може да буде контропродуктивно, што се на крају и показује преко тих повремених несташица“, истиче Галетин.
Он верује да ће се млеко вратити на рафове, да ће вероватно бити и скупље.
„Добро је, међутим, да је ограничена маржа на 10 одсто, то је нешто што држава треба да уради“, наглашава и додаје да држава не треба да се грубо меша и да све одређује од произвођачке цене, до малопродајне, јер то не може да функционише како треба зато што закони тржишта функционишу као закони природе.
У радњама се недавно појавило и млеко из Пољске.
Подсећамо да су произвођачи млека у Србији рекли да ће увоз млека из Чешке и Пољске, како би се надоместила несташица, бити завршни ударац домаћој производњи и сточарству.
Навели су да „честитају“ држави на решењу да несташицу млека замаскира увозом.
