БЕОГРАД – У Србији су, према последњим званичним подацима за март, храна и безалкохолна пића поскупела 15,7 одсто, а у Савезу самосталних синдиката Србије кажу да минимална зарада више није довољна да покрије минималну потрошачку корпу, пошто је она у јануару била близу 42.000 динара.
Та синдикална организација, такође, сматра да би због поскупљења цена хране и осталих трошкова висину минималца поново требало утврђивати два пута годишње.
У СССС кажу за Танјуг да припремају и „синдикалну потрошачку корпу“ која подразумева да је за исхрану трочлане породице у Србији месечно неопходно око 50.000 динара.
У свету се последњих месеци бележе рекордна поскупљења хране, а према подацима Организације за храну и пољопривреду Уједињених нација (ФАО) храна је у марту ове у односу на март прошле године била скупља за 33,6 одсто.
Подаци за Србију су нешто бољи од ових глобалних јер, како је објавио Републички завод за статистику, храна и безалкохолна пића код нас су у истом периоду поскупела за 15,7 одсто.
При том, највише је поскупело поврће и то за 30,6 одсто, кафа и чај за 23 процента, масти и уља за 20,8 одсто, месо за 17,3 процената.
Поскупљења су се наравно одразила и на потрошачку корпу и износ неопходан за храну.
Тако је према рачуници Министарства трговине, туризма и телекомуникација у марту прошле године износ за храну у минималној корпи за трочлану породицу био 16.860 динара, а за јануар ове године, за који је последњи објављена ова рачуница, износ за храну је порастао на 19.198 динара, дакле за 2.338 динара.
У СССС истичу да кретања цена последњих месеци прошле и првих месеци ове године, показују колико су били на месту њихови предлози да минимална зарада за ову годину буде већа од 40.000 динара.
Јер, каже за Танјуг потпредседник СССС Душко Вуковић, минимална зарада није довољна да покрије минималну потрошачку корпу, а повећање минималца за ову годину од око девет одсто (који сада износи 35.000 динара) поништила су поскупљења, пре свега, хране.
„Званични подаци кажу да је минимална потрошачка корпа у јануару 2022. достигла близу 42.000 динара. Тада је исплаћивана нова минимална зарада, за 2021. од 201 динар по радном сату, па су запослени који примају минималац добили по око 33.000, што значи да је заостатак у односу на минималну корпу износио скоро 9.000 динара“, каже Вуковић.
Он истиче да минимална корпа подразумева и минимум намирница, који је у неким својим деловима, према његовој оцени, тешко прихватљив и објашњив.
„Корпом је, на пример, предвиђено да трочлана породица може месечно потрошити 200 грама лимуна, што износи два грама по особи дневно. Тешко је разумети и како је породици довољно 500 грама ослића месечно, јер би она по тој рачуници само једног дана у месецу могла на менију имати рибу и то само ослић“, указује Вуковић.
Наводи да синдикална потрошачка корпа коју припрема Савез самосталних синдиката подразумева да је за исхрану трочлане породице у Србији месечно неопходно око 50.000 динара.
Према његовим речима, било би логично да се због поскупљења цена хране али и осталих трошкова, врати ранија пракса, када је минимална зарада утврђивана два пута годишње и важила шест месеци или да се минималац утврђује не у септембру него на самом крају године, када су већ познати сви неопходни подаци, о ценама пре свега.
„Садашњу минималну цену рада смо утврдили у септембру 2021. а неко ће износ одређен тада примити у децембру 2022. године, када, ако се наставе садашња поскупљења, потрошачка корпа може да оде и на 45.000 динара“, каже Душко Вуковић.
Зато би, сматрају у СССС, социјални партнери, Влада Србије, синдикати и послодавци требало заједно да нађу решење како да се надомести пораст цена хране и осталих трошкова живота.
Минимална потрошачка корпа подразумева основне животне намирнице као што су хлеб и пецива, поврће и воће, свеже и прерађено месо и сухомеснати производи, риба, млеко и млечни производи, јаја, шећер, кухињска со, кафа, воћни сок, сирће…
