Јабука се количински највише извози, а малина највише новца доноси

Министарство пољопривреде даје 50 одсто новца за сваки нови засад, било да је у питању, малина, јабука, шљива, крушка, кајсија

75
Фото: Canva

Агроаналитичар Горан Ђаковић рекао је за РТС да је Србија поново оборила рекорд што се тиче извоза воћа – 824,1 милион евра прошле године. Од малина зарадимо 300 милиона евра. Србија има довољно пшенице за сопствене потребе и за извоз, до фебруара смо извезли око 700.000 тона пшенице и кукуруза, истиче Ђаковић.


Србија је прошле године извезла воћа у вредности од преко 800 милиона евра, што је практично четвртина од укупног извоза пољопривредних производа. На тако добар биланс утицала и цена воћа. Ту су посебно били задовољно после дужег времена – малинари.

Агроаналитичар и уредник Агробизнис магазина Горан Ђаковић рекао је, гостујући у Дневнику РТС-а, да подаци кажу да не би требало да бринемо, према ономе за први квартал – поново смо оборили рекорд што се тиче извоза воћа – 824,1 милион евра је био прошле године, ове године имамо раст за први квартал 24 одсто, за четвртину више.

– Прошле године тачно 206 милиона евра у ово време смо зарадили, ове године 256 милиона евра, дакле, 50 милиона евра више него прошлогодишњи рекорд – рекао је Ђаковић. Према његовим речима, пољопривреда је у последњих неколико година рекордер, сваке године имамо све бољи и бољи резултат, добро је вођена аграрна политика.

– Министар Нединовић је већ пет и по година у овом ресору, значајно више новца је уложено у пољопривредну производњу. Када више улажете, више осавремењујете производњу. Засади јабуке више не изгледају као некада – подвукао је Ђаковић и навео да је сада све савременије и уређеније, Министарство пољопривреде даје 50 одсто новца за сваки нови засад, било да је у питању, малина, јабука, шљива, крушка, кајсија.

Јабука се количински највише извози, а малина највише новца доноси, чак и више у односу на јабуку, напомиње Ђаковић. Наредна по новцу и по количини је купина, па вишња. Од малина зарадимо 300 милиона евра, каже Ђаковић.

Извоз и ратно стање

– Све је као што је било сем Руске Федерације, тражња је добра, наши људи иду на сајмове, уговарају се нови послови, нова тржишта су Египат, Индија, Иноднезија – нарочито се то односи на јабуку – рекао је Ђаковић одговарајућина питање какво је сада стање.

Дошло је до малих измена због ратног стања, један део иде на Белорусију, други на Естонију, нађени су начини да се роба транспортује у Русију која нам је значајан фактор, нарочито када је у питању јабука и јагода, додаје Ђаковић.

Јагода атрактивна и за произвођаче и за извоз

Ђаковић каже да је јагода изузетно атактивна и изазовна за производњу, јер треба доста знања. Горња Врањска је познат крај по производњи јагода.

– Оно што би они требало да чују од мене је да је цена у Шумадији 400 динара, до пре три дана је била 500 динара, тако да би требало да се боље организују и не дозволе да цена нагло пада – каже он. Напомиње да је то коректна цена, поготово од 500 динара што је било на почетку бербе, то је цена каква би требало да буде.

– Као што смо спремни да платимо неке скупе мобилне телефоне, и да улажемо у свој изглед, тако треба да платимо и рад пољопривредних произвођача – каже Ђаковић. Наши климатски утицаји су много повољнији за јагоде и оне су квалитетније од грчких, напоменуо је он.

Немаци највише воле да конзумирају наше јагоде

Немци су ти, како каже, који највише воле да конзумирају наше јагоде, наше воће генерално. Ту су Белгија и Француска. Не би овакве производње било да нема довољно минералних ђубрива и прихране.

– Морамо да припремимо сетву и за јесен и да нађубримо усеве који су тренутно на њивама. Ако немате минералних ђубрива, нећете имати добре приносе, самим тим нећете имати добре резултате у производњи – рекао је Ђаковић и додао:

– Пре 20 година када сам почео да се бавим пољопривредном – то је била тема мало пре временске прогнозе, данас је тема број један у свим медијима, о томе се прича.

Житарице и квоте

Ђаковић каже да имамо довољно пшенице за сопствене потребе и за извоз, до фебруара смо извезли око 700.000 тона пшенице и кукуруза.

– Имамо довољно и на залихама, одлично је стање свих усева, што се тиче садашње сетве,  кукуруз је већ никао. Одговарала би нам киша. Ми смо претежни извозник хране, са пет милијарди долара колико смо прошле године извозли, оборили смо рекорд – закључио је Ђаковић.

Постави одговор

Please enter your comment!
Please enter your name here