Штедња струје сада је један од приоритета државе, може се рећи и њен главни фокус. Крајњи циљ је уштеда око 15 одсто електичне енергије, и то кроз различите мере које су усмерене како на грађане, тако и на привреду и државне институције. Тако би се смањила потреба за увозом који нас дневно кошта и више од 2 милиона евра.
Ресорно министарство изашло је са препорукама за смањење потрошње електричне и топлотне енергије за државну управу, те јединице локалне самоуправе, предузећа у државном власништву, привреду и домаћинства. Препоруке би требало да почну да се примењују што пре, и то у периоду од 1. септембра 2022. до 31. марта 2023. године.
Крајњи циљ ових мера штедње је уштеда око 15 одсто електичне енергије, што би на годишњем нивоу износило око 5.300 ГWх, од укупно потрошених 33.000 ГWх.
Јавна предузећа и установе добиле су налог да у наредних пет дана израде планове уштеде електричне енергије.
– Јавна предузећа и установе су јуче добиле писмо, да у року од пет дана дају планове штедње и да то поштују, а у предузећима су одређени људи који ће контролисати да ли се штеди. Наше су процене реалне да може око 15 одсто да се уштеди уколико у наредном периоду мере постану обавезне – оценила је ресорна министарка.
Државне институције
Препоруке се односе и на државне институције. У складу са тим, држава је већ почела да примењује неке од њих. Искључена је декоративна расвета на неким зградама као што су зграда Владе Србије, зграда Министарства финансија и Министарства привреде, зграда Председништва…
Међу препорукама се наводи: да се ограничи коришћење новогодишње расвете на месец дана, затим ограничавање осветљења на спортским стадионима, да се спортски догађају организују током дана, да се ограничи осветљење на билбордима и рекламама. Намера је и да се по фирмама одреди неко ко ће се старати о штедњи енергије, да власници објеката у скаду са својим могућностима обезбеде бољу изолацију, грејање које је економски ефикасније, да пређу на коришћење соларних панела и др.
Наводи се и да објекти/просторије који се загревају/догревају у просторијама имају температуру највише до 20 степени Ц, са изузетком болница, установа социјалне заштите, вртића и школа.
Запосленима се препоручује да пале осветљење само када је неопходно и да више користе природно осветљење, да не спуштају ролетне током дана, да не користе лифт него да иду степеницама, штампају само неопходне документе на штампачу итд.
Такође, препоручује се да медијски сервиси са националном фреквенцијом својим садржајем подижу свест о значају штедње.
Користите лед сијалице и експрес лонац….
За домаћинства конкретно, пакет препоручених мера се односи на: прелазак са обичних на ЛЕД сијалице, искључивање рерне десет минута пре краја печења јер се тако штеди и до 20 одсто енергије, да се кува у поклопљеном посуђу, да се користи експрес лонац, као и прање веша на програмима са нижом температуром, гасити светла кад се не борави у просторији, искључивати уређаје из струје док нису у фукцији, оптимална температура на бојлеру би требало да буде 60 степени Целзијуса итд. Све су то наизгелд баналне ствари, али на дугорочном плану праве знатну разлику у уштеди.
Најављено је да ће грађани који се буду придржавали ових мере штедње, бити награђени умењењем рачуна. Овај план је важан јер ће подстаћи грађане да се лакше прилагоде новонасталој ситуацији.
Електропривреда Србије израдила је радну верзију мера штедње за електричну енергију, која подразумева подстицаје потрошачима који смање потрошњу, која се анализира у Министарству енергетике и кабинетима председника и премијерке, а финални документ до краја недеље требало би да буде готов и да га усвоји Влада.
Уштеда на регионалном нивоу
Крајем јула у Тирани су представници Албаније и Северне Македоније прихватили иницијативу о потреби за формирањем заједничке радне групе за сарадњу у енергетској кризи и на стратешким пројектима у оквиру „Отвореног Балкана“, наведено је на сајту Владе.
На састанку је разговарано и о припреми заједничког, регионалног кризног плана, могућностима за складиштење енергената, пре свега гаса, балансирању електричне енергије, као и о стварању заједничког фонда за финансирање будућих пројеката који су од велике важности за све три државе.
