Последњег дана маја више ниједна „кафа“ на полицама у трговинама неће смети да носи тај назив уколико у њој има макар и зрно неке житарице, соје, грашка, жира, леблебије или цикорије.
Овакве мешавине на амбалажи ће носити називе „производ на бази кафе“ или „производ на бази“ – цикорије, соје… Скроб, који сада може да се нађе као саставни део „кафе“, од 31. маја биће – потпуно забрањен.
Нови Правилник о квалитету сирове кафе, производа од кафе, сурогата кафе и сродних производа усвојен је још у децембру 2020. године, али његова примена одложена за 31. мај 2022. како би произвођачи имали времена да усагласе своју производњу са новим правилима и прилагоде се новом начину декларисањам пише N1.
Додуше, истим правилником је предвиђена и могућност да „производи који су декларисани, односно означени до дана почетка примене овог правилника, а који не испуњавају прописане услове, могу бити у промету до истека рока трајања“, што би значило да ће, у пракси, ипак на трговинским рафовима и у јуну моћи да се пронађе понека „залутала“ кафа – која то више није.
Колико произвођача ће смети да остави на амбалажи својих производа ознаку „кафа“ за сада је непознаница. Из Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде на ова питања портала N1, упућена још 3. маја, одговори нису стигли ни две недеље касније.
Уз нови начин означавања, новим правилником дефинише се квалитет кафе и производа од кафе, али и регулише тачан списак састојака који смеју да се додају у производе од кафе.
Као што је портал N1 већ писао, нови Правилник, у члану 24, уређује правила декларисања производа који се добијају мешањем пржене млевене кафе са прженом млевеном заменом за кафу.
Предвиђају се два начина означавања, и то у зависности да ли је удео млевене кафе у конкретном производу већи или мањи од 50 одсто.
Производ на бази кафе или на бази замене
Ако је удео пржене млевене кафе у мешавини већи од 50 одсто, производ ће носити назив „Производ на бази кафе са (на пример) сојом“.
Ако је, пак, удео пржене млевене кафе у мешавини мањи од 50 одсто, такав производ неће смети да носи ознаку да је на бази кафе, већ ће имати назив „Производ на бази (на пример) соје са кафом“.
Овакви називи морају да буду видљиви на амбалажи.
Правилник дефинише и шта представља замену за кафу.
Па се, тако, као сировине за производњу замене за кафу употребљавају: јечам, раж, пшеница, јечмени слад и слад других житарица, цикоријино корење, рогач, сланутак (наут), грашак, жир, неестраховани резанци шећерне репе, махунарке и соја. Заменама за кафу могу се додавати: шећер, скробни сируп, меласа са најмање 50 одсто шећера, јестива биљна уља и други додаци.
„Замена за кафу је производ добијен пржењем плодова и делова јестивих биљака богатих скробом, шећерима и инулином. Кувањем или растварањем у води тих производа добија се напитак“, појашњава се у Правилнику.
