Колико ће подизање референтне каматне стопе утицати на рате кредита

Време јефтиног новца пролази

272
Фото: Getty images

Народна банка повећала је референтну каматну стопу за пола процента и она сада износи два одсто. Тај потез требало би да спречи инфлацију која нам се у највећој мери прелива из света.


Иначе међугодишњи раст цена на мало је 9,6 одсто, а према проценама наше централне банке инфлација би требало да се смири до краја године, пише РТС.

Повећање референтне камате други пут у последњих месец дана је свега један одсто, а страх корисника кредита је повећан за 100 одсто.

На примеру динарске позајмице од 500.000 с роком отплате од шест година, рата је у марту била 8.048 динара. Данас је већа за око 100 динара.

Ипак више забрињава најава Европске централне банке да би до краја године могла да повећа основну камату за 0,75 одсто. То би могло да поскупи рату за стамбене кредите за неколико евра.

„Говоримо пре свега о стамбеним кредитима који су везани за евро или евро индексирани еурибор, каматна стопа која је укључена у те кредите ће савакако расти у зависности од раста основне каматне стопе Европске централне банке. Оно што очекујемо јесте да то не буде драстично“, каже Никола Драгашевић, директор сектора за монетарне и девизне операције НБС.

Народна банка је осим повећања основне каматне стопе спречавала прекомеран раст инфлације и чувањем стабилности курса евра. Кажу да су те мере дале резултат јер у мењачницама можете неограничено куповати девизе.

Док су камате ниже од инфлације, можемо рећи да су кредити повољни, да се на њима чак и зарађује. Стручњаци саветују да се динарски кредити у наредном периоду узимају на кратак рок, а дугорочни стамбени, са фиксном а не варијабилном каматом.

Време јефтиног новца пролази. Стручњаци сматрају да ће мењања камата бити још до краја године.

„Дошло је време у прилог томе да се новац поново држи у банкама. Били смо сви обесхрабрени на тај начин због негативних или нултих камата. Оне ће сигурно расти неким темпом. Да ли ће стићи до стопе инфлације, неће тако брзо и мислим да ће и даље бити благо негативне, али ће постојати и даље стимуланс да штедите у банкама“, каже Зоран Грубишић, професор Београдске банкарске академије.

Да се нешто озбиљно дешава у свету финансија говоре и падови индекса на берзама и криптовалута. То је сигнал да је прошло време зарада на спекулацијама и да се полако враћамо традиционалном банкарству.

Постави одговор

Please enter your comment!
Please enter your name here