Vijetnamsko prase Miloš Vlaškalić iz Bačke Palanke prvi put je video još kao srednjoškolac u Poljoprivrednoj školi u Futogu, gde ih je hranio, posmatrao i brinuo se o njima, a nakon godina kasnije odlučio je da kupi nekoliko komada, piše portal „Agroklub“.
Veliko dvorište Miloša Vlaškalića iz Bačke Palanke puno je kokošaka, pataka, gusaka, tu je i par konja, a svoje mesto već nekoliko godina ovde su našla i vijetnamska prasad.
„Pre osam godina počeo sam da ih nabavljam tražeći ih po celoj Vojvodini. Trenutno imam četiri krmače i jednog mužjaka i naravno prasiće. To je veoma otporna rasa svinja, ali osnovni preduslov za njihov uzgoj je da nisu zatvoreni u bilo kakve objekte već da su pušteni u dvorištu ili voćnjaku, najvažnije je da nisu na betonu već da hodaju po zemlji i da je uvek riju. Samo tako se mogu postići najbolji rezultati“, kaže Vlaškalić i napominje da ishrana ovih svinja podrazumeva travu i kukuruz tokom leta dok se u zimskom periodu dodaje i pšenica i zob koji se melju kako bi ih svinje lakše svarile, a nikada se ne hrane koncentratom.
[rev_slider alias=“ccsystem-„][/rev_slider]
Osim toga one su, kako u šali kaže sagovornik „Agrokluba“, „fabrika za reciklažu otpada iz kuhinje“ obzirom da sve ostatke pojedu i tako se ništa u kući ne baca.
Prasići su teški do 200 grama, ali su otporni
Veoma bitna karakteristika vijetnamske svinje je da svoju polnu zrelost dostiže sa tri do četiri meseca, dok je mužjak spreman za parenje sa šest meseci.
„Ipak mislim da su svinje u tom uzrastu još uvek mlade i telesno nerazvijene, te su se kod mene uvek parile nakon osam meseci života. Krmača se obično prasi dva puta godišnje i u proseku oprasi 10 prasadi koji su veoma mali, teški su otprilike oko 200 grama, ali bitno je da su otporni, nema potrebe za sečenjem zuba niti davanjem gvožđa kao što je to slučaj kod domaćih svinja.“
Mladunci su uvek uz krmaču i već nakon nedelju dana počinju lagano da riju zemlju i uzimaju po malo hrane, veoma su živahni i uopšte ova rasa svinja, kako kaže Vlaškalić, nije podložna bolestima tako da nikada nije bio u prilici da ih leči.
Kupaca uvek ima
Jedina mera je redovno čišćenje od parazita. Ukoliko se više krmača oprasi približno u isto vreme prasići sisaju svi zajedno bez obzira koja im je majka. A one su izuzetno brižne i požrtvovane kao i mužjak koji je uvek u blizini kada se krmača prasi, a i kasnije uz prasiće.
„Ovo su veoma inteligentne i pitome životinje, na mestu gde spavaju nikada ne vrše nuždu i uvek to rade samo u jednom delu dvorišta. Dovoljno im je da imaju hrane i uvek čiste vode da se slobodno kreću i imaju prostora i daleko su jednostavnije za uzgoj od domačih svinja“, rekao nam je stočar iz Bačke Palanke napominjujući da nema svoje zemlje te svu hranu kupuje, ali mu se ipak ovaj posao isplati jer uvek vijetnamske svinje može da proda.
Pogledaj: Ljubav prema kaktusima Slađane Tanasijević (VIDEO)
Vrednom vlasniku nega i uzgoj vijetnamskih prasića je dodatni posao ali i hobi.
„Hteo sam da ih imam u svom dvorištu, a kada sam shvatio da mogu i da ih prodam i da nešto zaradim – ozbiljnije sam se posvetio njihovom uzgoju. Zašto ih ne bih držao ako je to tako jednostavno, zato i razmišljam i planiram da bi bilo dobro da ih imam više, i da ih držim na nekom salašu“, kaže na kraju Vlaškalić za „Agroklub“ koji ovih dana prodaje 10 prasića koji će nekima biti kućni ljubimci, dok će drugi kupci uživati dok ih hrane i posmatraju kako u čoporu riju po nekom voćnjaku ili salašu.
[rev_slider alias=“euro-af-salon-namestaja“][/rev_slider]
