Владимир Путин води рат против Украјине, а Европа од Путина и даље купује енергенте, пре свега гас. Може ли Немачка уопште да издржи без руског гаса? Стручњаци по том питању нису сагласни.
Група стручњака Националне академије наука Леополдина објавила је још почетком марта да би немачка економија могла да изађе на крај са последицама краткорочног престанка доставе руског гаса.
Економиста Ридигер Бахман са америчког Универзитета Нотр Дам, недавно је у интервјуу за лист Тагесшпигел рекао да би у Немачкој итекако био могућ и ембарго на увоз руског гаса. Он је, каже, заједно са економистима различитих смерова израчунао могуће последице.
На основу његових претпоставки постоји „детаљни модел за 40 земаља, који укључује глобалне трговинске везе и уважава инпут-аутпут на нивоу појединих сектора“. Према том моделу, обустављање увоза руског гаса утицало би на пад БДП-а до три процента. Поређења ради, због затварања током пандемије 2020. њемачки БДП пао је за пет одсто.
– То би наравно био огроман пад, али то није ништа што не би могло да се амортизује економско-политичким мерама, па чак и када би штета била двоструко већа – сматра Бахман. Он притом указује на чињеницу да бруто новостворена вредност оних привредних грана које су биле затворене током корона-кризе није мања од оних грана које су сада погођене, поготово хемијска индустрија.
Упозорења из привреде
Из те привредне гране одмах је стигло упозорење да би, ако не буде компензација, могао да буде изгубљен велики број радних места, кажу у синдикатУ „ИГ – рударство, хемија, енергија“.
Уколико би морала да се „угаси“ производња у постројењима хемијске индустрије у Немачкој, производи те привредне гране недостајали би у многим секторима економског живота у Немачкој, на пример у фармацеутској или грађевинској индустрији. Забринутост стиже и из железара. „Без земног гаса из Русије тренутно није могућа производња челика“, упозорило је још прошле недеље Удружење произвођача челика.
Челик је сировина без које је незамислив процес стварања додатне вредности у готово комплетној привреди. Без увоза енергената из Русије могуће је обустављање производње у железарама, а то би онда могло да резултира наглим падом производног обима у Немачкој – и Европској унији (ЕУ).
Упозорења стижу и из металске и електроиндустрије. Такав потез би „краткорочно довео до тога да нема на располагању топлоте потребне за производне процесе у прерађивачкој индустрији“, упозорава шеф Удружења металске индустрије Оливер Цандер.
„Ми бисмо у веома кратком временском периоду обуставили производњу у бројним подручјима“, наглашава Цандер. На пример, у индустрији прехрамбених намирница, месној или хемијској индустрији.
Фундаментална опасност?
Економиста Бахман међутим сматра да би се обустављање производње у хемијској индустрији могло некако поднети, јер је, тврди, производе те индустрије могуће заменити неким другим производима. Михаел Хитер из Института немачке привреде у Келну узвраћа да то баш и није тако једноставно. Он за лист „Тагесшпигел“ напомиње да је немачка производња сировина у хемијском сектору тесно повезана с другим производним ланцима.
– Када бисмо ми обуставили рад у хемијској индустрији на рок од годину и по дана, што би се догодило у случају увођења ембарга на гас, то онда није ништа друго него опроштај од производње сировина у Немачкој – сматра Хитер.
Он је скептичан и према Бахмановом поређењу са затварањем неких привредних грана током пандемије короне. Тада су, каже, на дуже време били погођени сектори приватног конзума који нису били међусобно повезани, попут хотела или ресторана. „Али сада говоримо о специјализованом производном ланцу с много већом стопом међусобног умрежавања“, наглашава Хитер.
Пад БДП-а
Мориц Шуларик, економиста са Универзитета у Бону, у оквиру једне студије израчунао је да би Немачка могла да поднесе ембарго на увоз гаса. А БДП би, према тој рачуници, могао да опадне између 0,5 и три одсто.
– Ми увозимо отприлике половину гаса из Русије преко гасовода. То не може краткорочно да се компензује – каже он у интервјуу за недељник „Фрајтаг“.
Гас се у подједнакој мери користи у домаћинствима за грејање и у индустрији, где се такође користи за генерисање топлоте. Шуларик сматра да би ограничења у потрошњи гаса могла да помогну да се у перспективи одустане од руског гаса, на пример снижавањем температуре грејања у становима, санацијом зграда и уз помоћ веће ефикасности у коришћењу енергије. У Министарству привреде Немачке се очигледно на доста статичан начин размишља о „рупама“ у снабдевању, оцењује Шуларик.
– Али та рупа је динамична. Оно што научимо да уштедимо до идуће зиме, убудуће нам неће ни требати. Уз помоћ иновација и инжењерског знања може се смањити потражња за гасом – тврди Шуларик.
Судећи по наводима Савезног удружења енергетске и водопривреде (BDEW), потенцијал уштеде енергије у приватним домаћинствима износи око 15 одсто потреба за гасом, у сектору трговине или услуга око десет, а у индустрији додатних осам процената. Највећи потенцијал за уштеде види се код снабдевања струјом, где би могло да се уштеди и до 36 одсто потрошње гаса.
Ахим Вамбах из Центра за европска економска истраживања (ZЕW) у Манхајму међутим упозорава. „Такав енергетски ембарго био би јединствен у историји и имао би знатне ефекте на коњунктурни развој“, каже Вамбах и додаје да би било и политичких последица – „сетимо се само жутих прслука у Француској“.
И Кристоф М. Шмит, председник Лајбницовог института за економска истраживања (RWI) из Есена упозорава да је тренутно „готово немогуће дати поуздане процене о величини економских последица које би биле повезане с ембаргом“.
Без обзира на све несигурности, прошлог петка повећи број актуелних и бивших високопозиционираних званичника из привреде, политике и науке у Немачкој и иностранству у отвореном писму затражили су од савезне немачке владе да „заустави финансирање рата“, односно да под хитно уведе ембарго на руску нафту и гас.
