У овом тренутку би клијенти, због неизвесности, уколико им банка даје могућност требало да прихвате прелазак на фиксну камату, у зависности у ком су периоду отплате кредита – рекао је професор Београдске банкарске академије Исмаил Мусабеговић, истакавши да не треба очекивати никаква посебна смањења камате.
Он сматра да је Србија на време препознала опасност од инфлаторног долара и да је спољни дуг углавном у еврима.
Амерички ФЕД је повећао камате на преко три одсто, а слично чине и Британска и Европска централна банка. Исмаил Мусабеговић истиче да тренд повећања камата централних банака одмах утиче и на међубанкарске, односно еурибор, белибор, либор или било коју камату коју банке имају између себе.
– Цео тренд је такав, инфлација је нешто јако опасно и слично је као притисак код човека – ако се не стави под контролу кад почне да расте, може доћи до срчаног или можданог удара. Тако је и с инфлацијом – тешко ју је искоренити кад једном уђе у систем – упозорава Мусабеговић.
По његовим речима, једна од мера којом се покушава стављање инфлације под контролу је референтна каматна стопе централне банке. Он указује и да је драстичан и неуобичајено велики раст америчких камата које су сад скоро 3,5 одсто и да то говори да је на прагу нека криза.
Ако неко ко већ има кредит који кошта 4,5 процената, а банка даје могућност да се пређе на фиксну камату, која би била 5,5 посто, то треба да искористи (Исмаил Мусабеговић)
– Ако се погледају берзе – када пада злато, расте долар. Када централна банка Сједињених Америчких Држава поодигне камату, они појачавају долар и он је инфлаторан за све остале. Тако се сада, и пред тога што цена нафте мирује, чак је и у паду, не може осетити тај ефекат јер је долар обрачунска јединица у којој је нафта. Дакле, долар расте и анулира пад цене нафте тако да је то и даље инфлаторни притисак што се тиче енергената, хране, сировина… – указао је Мусабеговић.
Он је оценио да је Србија на време препознала опасност од долара – спољни дуг је углавном у еврима, а мањи део, десет процената, у доларима. Он је указао да је Народна банка Србије на време почела да повећава референтну каматну стопу и да ће је и даље повећавати, све док се инфлаторни притисак не смањи.
– Имали смо пољопривредну сезону која је донекле трпела у августу, до суша, сада се надам да ће кише обновити акумулацију, тако да ћемо имати довољно струје. А ако буде кишна јесен, биће је и за извоз – очекује Мусабеговић.
Он је истакао да ће грађанима који имају кредите с варијабилним каматним стопама рата бити повећана.
– Није лако проценити колико ће то повећање бити на кредиту од 50.000 евра уз рок отплате од 25 година, зато што је ороченост битна. Код фиксне месечне рате од, рецимо, 250 евра у динарској противредности, ако се ништа не промени, већи део рате односи се на отплату камате, те је тај део осетљив на промене – указује Мусабеговић, додајући да ће клијенте који имају кредит 10 и више година, промене еурибора много мање погодити.
Рата виша и за 50 евра
– Рата за кредит од 50.000 евра, која је између 240 и 245 евра, могла би да порасте од 30 до 50 евра месечно, а до краја године чак за 60 евра – рекао је Исмаил Мусабеговић. – Ако је кредит већи, ти износи могу бити и преко 100 евра.
Мусабеговић очекује да ће НБС направити неки план заштите корисника кредита.
– Ако неко ко већ има кредит који кошта 4,5 процената, а банка даје могућност да се пређе на фиксну камату, која би била 5,5 посто, то треба да искористи. Мислим да у овом тренутку, због неизвесности, може да се пређе на фиксну камату, али то зависи и од тога у ком је периоду отплата кредита. Ако је у каснијем, нема потребе, а уколико је у питању рани период, може се прећи на фиксну камату – саветује Мусабеговић.
