Pre dvadeset i više godina, klanje svinja se uglavnom obavljalo, tokom nekadašnjeg praznika – Dana Republike, (29. novembar) i u njemu su učestvovali gotovo svi u kući.
Muškarci su obavljali teže poslove, a žene su uglavnom bile zadužene za čišćenje creva za
kobasicu, krvavicu i švarglu, kao i pravljenje sapuna. Nekada ranije, deca su se radovala klanju svinja, jer su na tanjim prutevima ili žicama pekli ražnjiće, a dečaci dobijali pušnjake, koje su kasnije koristili umesto fudbalske lopte. Svinjokolju se se „radovale“ i mačke, koje bi tada dobro „omrsile brke“.
Danas je malo šta kao ranije, pa samim tim i svinjokolj. Creva se više ne čiste – kupuju se u mesarama i prodavnicama, do sapuna gotovo više nikom nije stalo, deci pušnjaci više nisu interesantni, a pihtije, kao i krvavica, koji su svojevremeno praviljeni, izgleda, više nikom ne trebaju…
Međutim, i pored toga što se dosta toga promenilo, nešto je još uvek kao ranije: mast, čvarci, kobasica, kulen, slanina, šunka, pečenica… Ovogodišnju sezonu klanja svinja, karakteriše visoka cena tovljenika. Na cenu je između ostalog uticao, i slab ovogodišnji rod kukuruza. U poslednjih nedelju – dve dana, tovne svinje su prodavane uglavnom, po ceni od 220 dinara žive mere po kilogramu. Kao i uvek za one koji ih prodaju malo, za one koji kupuju, opet, mnogo.
