Очигледан је напредак у коришћењу обновљивих извора енергије, пише у најновијем извештају Економске комисије Уједињених нација за Европу. Од 17 држава региона, Србија дели четврто место са Грузијом, а повећање капацитета обновљивих извора показује велики пад у односу на прве три земље. Према Нацрту интегрисаног енергетског и климатског плана који ће почетком октобра бити на јавној расправи, Србија би требало да до 2030. године из обновљивих извора добија 40 одсто енергије.
Више од две трећине укупно произведене електричне енергије у Србији је из горива који загађује животну средину и загрева планету. Након што је крајем прошле деценије изграђено девет ветропаркова, нема знатнијег помака ка чистој енергији. То нас је успорило на путу решавања климатске кризе и доприноса Србије Париском споразуму.
„Од 2019. године долази до стагнације у проширивању капацитета за коришћење енергије ветра и других обновљивих извора. У сусрет ЦОП27 јасна је порука инвеститирома и земљама у региону да морају да се повећају капацитети за коришћење обновљивих извора енергије и напори за усвајање и примену политика из ове области“, наводи Горан Врељански из Светске организације за заштиту природе.
Србија има више соларног потенцијала него Намачка, Пољска, Чешка, али те земље производе много више енергије од сунца од нас, и у томе виде рачуницу.
„Тренутно како меримо електричну енергију није само проценат произведене енергије из обновљивих извора већ је и такозвано ‘деклаповање’. То је ситуација када у земљи из године у годину расте БДП, а при томе емитујете све мање и мање угљендиоксида, односно имате све мање загађење. То се не дешава само у најразвијенијим земљама, већ и у средње развијеним, чије су економије сличне нашој. Треба да очекујемо да се тако нешто и овде деси, али за то су потребни конкретни планови“, каже Владимир Ђурђевић, професор на Физичком факултету у Београду.
Кризе доводе до решења
Кризе су време када се проналазе нова решења. Ова енергетска, могла би до краја деценије да подигне искоришћеност (капацитете) обновљиве енергије у Србији на 40 одсто, 13 одсто више него данас.
„Развој иде у три правца: приватне инвестиције које су углавном ветро-електране и соларне електране и у овом часу се развија око 14 гига вата пројеката електрана из обновљивих извора енергије“, каже Бранислава Јовичић, уредница Балкан Греен Енергy Неwс..
Други правац, каже, чини државни ЕПС који је, после година неинвестирања у постројења, направио план развоја, а фокус њихових планова је на ветро-електранама односно на соларним електранам на напуштеним коповима.
„Трећи правац чине грађани и привреда који развијају соларне електране за сопствену потрошњу“, објашњава Бранислава Јовичић.
Велики потенцијал су српски кровови. Њихова површина већа је од 600 квадратних километара. Са само 10 одсто покривености соларним панелима добило би се довољно електричне енергије за шест милиона домаћинстава. Већа енергетска сигурност, чистији ваздух.
