Како изгледају послови у пољопривреди из угла сезонских радника?

Сезонски послови на њиви за многе су једина могућност да зараде за живот док други дневницом допуњују кућни буџет. Тако тврде Мирјана Бастајић из Обровца и Милица Збућновић из Пивница

958

Савременији начин обраде земљишта, масовнија употреба хемије и механизације преотели су много некадашњих послова. Власницима ораница бар када је ратарство у питању не треба много радне снаге, јер ова производња изискују само машинску обраду, и хемијска средства те је престала потреба за окопавањем, односно ручним радом.


Међутим, има још послова где је људска рука незамењива те је сезонска радна снага и даље преко потребна у повртарству и воћарству. Тежак физички посао на њиви за многе је тако једини, али уједно и сигуран начин зараде од раног пролећа до јесењих мразева, те су огромне парцеле са поврћем и воћњаци постали сигурна радна места за хиљаде сезонских радника.

Није лако издржати тај темпо, али има времена и за предах

Мирјана Бастајић (59) из Обровца од 2006. године када је остала без посла окренула се надничењу. Од тада до данас радила је углавном на обровачким њивама, садила, копала, брала, утоваривала, паковала од марта до почетка зиме.

„Није било другог посла, а радити се мора тако да за живот већ годинама зарађујем радећи на њиви. У нашем селу има доста повртара и воћара, те се послови једноставно надовезују једни на друге. Није лако издржати тај темпо, али кад савлада умор седнемо, предахнемо, ми сами себи носимо храну, а људи код којих радимо увек брину о нама, доносе нам хладну воду, сок па чак и сладолед“, каже Мирјана и напомиње да је увек, као и друге жене које са њом раде имала одличну сарадњу са обровачким пољопривредницима код којих раде годинама.

Дневница око 300 динара

Да није лако на њиви било да је жарко лето или хладна кишна јесен потврдила нам је наша саговорница истичући да је ипак најтеже садити и брати јагоде и паприку, а нешто лакши су послови када поврће или воће пакују у хали. Тренутно по сату могу да зараде 250, а за тежи посао и 300 динара, а исплата је одмах након завршетка посла.

„Има послова који се морају урадити, без обзира што је пала киша, ми морамо ући у њиву и обрати јагоде које би у противном почеле да труле. Знамо да ако је уговорен посао, на пример, испорука паприке да треба да ту паприку оберемо и спремимо за транспорт. Увек са собом носимо резервну обућу и одећу да уколико се сквасимо од росе или покиснемо можемо да се пресвучемо“, каже Мирјана објашњавајући да тежак посао какав је рад на њиви тражи јаку храну и одмор тако да она већ у 21х иде на спавање како би сутра ујутру била спремна за нови посао, али предходно обави послове у кући, нахрани свиње, козе, живину.

„Сад када су велике врућине радимо од пет до 13 х, договарамо се сви заједно као да смо породица. Једни другима помажемо, нашалимо се, тако је лакше радити, јер ово је ипак тежак физички посао и на њиву иде само онај ко мора. Током лета када беремо малине прикључе нам се средњошколци и студенти да зараде џепарац, а ми средовечни и старији, новац од наднице најчешће штедимо за куповину огрева, школовање деце, за унуке, за лекове јер тешка су времена све је скупо“, каже наша саговорница.

„Свој посао радимо поштено и одговорно!“

Милица Збућновић из Пивница већ годинама са групом жена ради по њивама у њеном и околним селима. Има 70 година и пензионерка је. Како каже, здравље је одлично служи те је каже у одличној кондицији и нема посла који јој је тежак, а сваки динар добро дође.

„Ових летњих дана устајемо пре зоре да би смо на њиви били већ у пет сати и тако избегли високе температуре. Имамо време за доручак, за паузе и где год смо радили газде су се показале као дивни људи – знате колико је то поверење и поштовање када вам на њиву као пре неки дан, донесу кафу и кифле. Осим тога исплата је редовна сваки дан кад кренемо кући добијемо дневницу од 2.000 динара. И зато ми свој посао радимо поштено и одговорно. Једна мајка је јуче повела два сина и кући су однели 6.000 динара – зар је то мало“, каже Милица објашњавајући да су након бербе јагоде у околним селима, наставили посао 15 дана берући трешње, ових дана копају соју, а убрзо их чека берба малина, паприка, купљење лука, кромпира и на јесен јабуке, купус.

Она напомиње да са њом раде углавном средовечни и старији људи, а повремено се прикључе и млађи.

 

„Ja sam zdrava, vredna, radna i zašto da sedim u kući kad mogu svakoga dana da zaradim novac. Nakon posla se odmorim i predveče uživam u svom dvorištu negujući cveće, a nedeljom obavezno oblačim najlepšu garderobu i idem u crkvu. Naravno, nađe se vremena i za druženje sa decom i unucima, odlazak u banju“, kaže na kraju naša sagovornica napominjujući da posla u poljoprivredi uvek ima ali ima i vrednih i odgovornih ljudi koji su spremni i koji moraju na ovaj način da zarade za život.


Pogledaj: Mladi proizvođač borovnice planira da pokrije bačkopalanačko tržište

 

Постави одговор

Please enter your comment!
Please enter your name here