„Mi živimo u Bačkoj Palanci, pčelinjak je preko Dunava u Sremu u Neštinu koji je u sastavu je naše opštine. Most koji nas povezuje sa tim selom sada je državna granica, tako da svaki put kada idemo da radimo u pčelinjaku nosimo pasoše“, kaže pčelar Mirko Radonja.
Pčelari Mirko i Biljana Radonja iz Bačke Palanke najbolji su primer da se predanim radom i dobrom organizacijom mogu stvoriti uslovi za kvalitetan porodični posao. Svoj pčelinjak razvijaju od 2011. godine kada su kupili 15 pčelinjih društava. Danas imaju 130 košnica, svu neophodnu opremu, kamion za selidbu, veliko znanje i iskustvo koje su stekli nakon mnogobrojnih bagremovih, suncokretovih, livadskih paša, piše „Agroklub“.
„Roditelji su nakon odlaska u penziju, znajući da će imati slobodnog vremena novac uložili u pčelinja društva i opremu. Tako smo počeli da razvijamo naš pčelinjak koji smo svake godine uvećavali, a opremu dopunjavali. Prvih godina nije bilo zarade, sve smo ulagali u opremu, a uporedo smo i umnožavali pčelinja društva. Kako bi smo imali stalno mesto za naše pčele kupili smo i zemlju, odnosno livadu uz šumu u Neštinu preko Dunava, tako da ih ne moramo seliti obzirom da tamo cveta bagrem, lipa, a bude dobra i livadska paša“, kaže ovaj četvrdesetdvogodišnji pčelar dodajući da košnice sele samo u okolinu Vrbasa i Kule kada cveta suncokret, a uljane repice svake godine bude u Karađorđevu i okolnim selima, tako da imaju svih vrsta meda.
Jedva čekaju bagremovu pašu
Njegova supruga Biljana objašnjava da je pčelinjak veliki i da ima posla tokom cele godine ali su kao složna porodica uvek organizovali i delili poslove tako da svekar, između ostalog, u maloj radionici pravi podnjače, ramove dok svekrva koja takođe ima veliko pčelarsko iskustvo ima svoje značajno mesto u poslovima, a najčešće priprema ramove, čisti ih i utapa.
„Jedva čekamo cvetanje bagrema, to je divan period kada posla imaju i pčele i pčelari, kada se vidi koliko su jaka društva i kako je pčelar brinuo o svom pčelinjaku. Svakako ogromnu ulogu imaju vremenske prilike. Prošle godine imali smo malo meda u odnosu na broj košnica tako da zarade gotovo da nije i bilo. Prethodnih godina trudili smo se da celokupnu količinu meda prodamo otkupljivačima koji dolaze kada su u pitanju veće količine. Problem je samo što je cena niska, neuporedivo niža kada med prodajeo u teglama“, kaže Biljana i dodaje da su u cilju bolje i efikasnije prodaje obilazili manifestacije, pa osim meda pripremaju sam propolis i mešavine meda i koštunjavog voća.
Do pčelinjaka preko državne granice
Mirko i Biljana se slažu da je pčelarstvo, bilo posao ili hobi delatnost koja sa sobom nosi divne trenutke provedene na čistom vazduhu, slatke, zdrave ukuse prirode u košnicama i teglama. Kada se zaljubiš u zujanje pčela na livadi onda, kako kažu, daješ sve od sebe da je pčelinjak uredan, da su društva zdrava, te je svaki trenutak posvećen njima. Redovno proveravaju termine hemijskog tretiranja ratarskih parcela i voćnjaka u okolini kako bi blagovremeno zaštitili svoje pčele.
Pogledaj: Muke stanovnika Neština i Vizića se nastavljaju, novi most je preka potreba (VIDEO)
„Pčelarstvo je divan posao, prava razonoda za nekoga ko ima tridesetak društava, ali pčelinjak sa 130 košnica koji mi trenutno imamo zahteva dosta vremena, ulaganja u opremu i zato ja bez pomoći porodice i dobre organizacije ne bih mogao pčelariti niti uživati u tome. Osim toga, mi živimo u Bačkoj Palanci, pčelinjak je preko Dunava u Sremu u Neštinu koji je u sastavu je naše opštine. Most koji nas povezuje sa tim selom sada je državna granica, tako da svaki put kada idemo da radimo u pčelinjaku nosimo pasoše i prelazimo državnu granicu“, kaže Mirko.
Kad idemo u svoj pčelinjak, nosimo pasoše, kaže Mirko
„Problem je kada u kolima vozimo stvari ili prenosimo med, u tom slučaju moramo ići Begečkom skelom ili daleko dužim putem koji nas vodi preko Novog Sada do Srema i obrnuto, tako da umesto desetak pređemo oko 100 kilometara“, objašnjava sagovornik „Agrokluba“ i dodaje da do pčelarskog uspeha put nije ni malo lak i da se u ovom poslu brzo i lako ne dolazi do zarade.
Konačno do svojih njiva?
Prvi potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić izjavio je da je Vlada donela odluku da se omogući nesmetan prelazak granice za ljude koji žive u pograničnim područjima, a koji rade ili imaju svoju zemlju preko granice. Kako se prenosi na sajtu Vlade, iako se pitanje odnosi pre svega na Mađarsku, važiće i za sva pogranična područja sa drugim zemljama.
Već nedelju-dve postoje aktivnosti po tom pitanju i Vlada je donela odluku da se praktično omogući nesmetan prelazak za ljude koji rade preko granice ili imaju svoju zemlju, čak i u ovim uslovima vanrednog stanja, objasnio je ministar.
