Ради огромних количина бачене хране ЕУ мења ознаке рокова трајања?

"Пола грађана ЕУ не разуме разлику између "употребити до" и "најбоље употребити до"

269
Фото: Pixabay

Измене рокова трајања су део велике реформе система означавања хране у ЕУ, која произлази из стратегије „Од њиве до трпезе“, за коју је задужена хрватска еврозаступница Биљана Борзан.


Следи промена система означавања хране у Европској унији, међу њима и ознаке рокова трајања. Како наводи хрватска еврозаступница Биљана Борзан, и недавно истраживање о узроцима и количинама бачене хране потврдило је да велики део грађана не разуме ознаке рокова трајања хране, а што је један од главних разлога огромних количина бачене хране како код нас тако и у Европи.

„Пола грађана ЕУ не разуме разлику између „употребити до“ и „најбоље употребити до“, а хрватско истраживање је показало да једна четвртина испитаника баца храну одмах по истеку овог другог рока, иако је та храна још безбедна за јело“, истиче Борзанова.

Појаснила је да „најбоље употребити до“ значи да произвођач тврди да је до тог дана производ најквалитетнији, да на пример, задржава оптималну хрскавост и боју, а може бити јестив дуго након истека тог рока.

„Управо зато ове године покрећемо измене тих ознака, да побољшамо њихово разумевање и смањимо бацање хране“, најавила је ова еврозаступница за стратегију смањења бацања и повећање донирања хране.

Измене рокова трајања су део велике реформе система означавања хране у ЕУ, која произлази из стратегије „Од њиве до трпезе“, за коју је ова заступница задужена. Осим тога долазе значајне новине по питању означавања порекла и састава прехрамбених производа.

Који су предлози?

Европска комисија ће предложити нови систем до краја 2022., а још није познато како ће он изгледати, иако се прелиминарно разговара о неколико опција.

„Разматра се неколико опција, на пример, да се истовремено ставе обе ознаке, тако да „употребити до“ грађанима каже до кад је храна безбедна за јело, а „најбоље употребити до“ до кад задржава оптимални квалитет“, појашњава Борзанова. Како каже, има и идеја да се потпуно укине „најбоље употребити до“, да остане само рок до кад је храна сигурна за јело.

Додаје да су у Шведској и Норвешкој пак експериментално заменили ту ознаку с „најбољи квалитет до“ и „најбоље до, али употребљиво након“.

„Ако нови систем за само пар постотака смањи бацање у ЕУ, радиће се о стотинама хиљада тона спашене хране“, упозорила је Борзан.

Северне земље ЕУ су склоне поједностављењу система, док се на пример, Италија противи укидању ознаке која означава рок оптималног квалитета хране. Иста подела постоји и у вези предлога да се прошири листа врло дуготрајних производа, попут тестенине, пиринча, кафе и чаја, који би били потпуно изузети од означавања рока трајања.

Све државе чланице ЕУ би до 2030. требало да преполове количине бачене хране. Док год има гладних људи, а складишта социјалних самопослуга и народних кухиња нису пуна, сваки килограм бачене хране је превише, сматра хрватска европарламентарка.

„Осим тога, за њену производњу су потрошени ресурси – рад, гориво, вода, земља, који су ограничени и вредни. То је нешто што је генерацији наших дедова и бака било незамисливо“, закључила је.

Постави одговор

Please enter your comment!
Please enter your name here