Rastu cene poljoprivrednog zemljišta, najskuplje u Južnobačkom okrugu

728
Foto: Pixabay

Cene poljoprivrednog zemljišta su u Srbiji u konstantnom blagom porastu. Najskuplje je u Južnobačkom okrugu, a najjeftinije u regionu Južna i Istočna Srbija, piše Agroklub.


Vrednost poljoprivrednog zemljišta zavisi od mnogo faktora – bilo da je reč o nacionalnim koje uslovljavaju zakonske odredbe, regionalnim koji zavise od klime, ali i mrežnoj pokrivenosti kao i od lokalnih koje čine kvalitet zemljišta, njegov tip, nagib i slično. Dokaz su velike razlike u cenama između država članica Evropske unije, ali i unutar njih samih.

Prema poslednjim podacima Evropskog zavoda za statistiku (Eurostat) za 2019. godinu, u proseku prednjači Holandija gde cena jednog hektara iznosi 69.600 evra. Ali, kada je reč o regijama, duplo i više je ona na španskim Kanarskim ostrvima i za naše prilike iznosi vrtoglavih 133.800 evra za hektar. Treba napomenuti, kako bismo dobili pravu sliku razlika u vrednosti ovoga resursa, istovremeno je španski prosek manji za deset puta i iznosi skoro 13.000 evra/ha.

S druge strane, obradive površine bile su najjeftinije u Estoniji gde je hektar prosečno koštao 3.500 evra, a kada je reč o regionalnom nivou, na samom severu Švedske, u Uvre Norlandu vredi tek 1.600 evra.

Rastu cene zemljišta

Prema Evrostatovim podacima, najveći rast cena poljoprivrednog zemljišta, u razdoblju od 2011. do 2018. godine zabeležen je u Češkoj i to za nešto više od četiri puta, Litvaniji (trostruko povećanje) kao i Mađarskoj i Poljskoj (obe su zabeležile dvostruko povećanje cena). Vidljivo je i kako su cene u 2019., u odnosu na godinu ranije, u većini EU zemalja – rasle.

Kada je reč o zakupu, u 2018. je najskuplje bilo u Italiji sa prosjekom od 1.332 evra za hektar sa takođe, najvišim regionalnim prosekom u Lombardiji (oko 2.000 evra za godinu). Najjeftinije je, pak, bilo u Slovačkoj, tek 54 evra po hektaru godišnje, a regionalno u švedskim pokrajinama Melersta Norland i Uvre Norland i to za duplo manje, 27 evr/ha.

Posmatrajući EU zemlje bližeg okruženja, najskuplja je Italija sa svojih 34.100 evra u proseku, pri čemu on u regiji Veneto iznosi 59.700 evra. Više nego duplo jeftinija je Slovenija sa prosečnom cenom od 18.700 evra, dok je ona u Mađarskoj na nivou 4.800 evra, odnosno 5.600 u pokrajini Južna nizina koja se graniči sa Srbijom. U Bugarskoj se kreće oko 5.380 evra, u Rumunjskoj 5.300 evra, a najpovoljniji je njen severoistočni deo i iznosi 4.000 evra po hektaru.

Cene u Srbiji

Cene poljoprivrednog zemljišta su u Srbiji u konstantnom blagom porastu. U IV kvartalu 2020. godine zabeležene su manje oscilacije u prosečnoj ceni u Severnobanatskom i Južnobanatskom okrugu. Najskuplje poljoprivredno zemljište je u Južnobačkom okrugu (od 2.000 do čak 31.000 evra za hektar), dok je najjeftinije u regionu Južna i Istočna Srbija (od 250 do 20.400 evra za hektar), navodi portal Agroklub.

U Šumadiji i Zapadnoj Srbiji one su se kretale od 400 do 25.000 evra za hektar, u Beogradskom regionu od 2.000 do 20.300 evra, Sremski od 1.150 do 30.700, Južnobanatski okrug od 400 do 20.050 evra, dok su se cene za zapadnobački, srednjobanatski, severnobanatski i bački kretale od 1.000 do 18.000 evra/ha, pokazuju podaci Republičkog geodetskog zavoda.

Prazne parcele najtraženije

Najviše su cene u Vojvodini dok u ostatku Srbije padaju i često je umesto cene, na oglasnima istaknuta konstrukcija „dogovor“.

„Najčešće se kupuju prazne parcele. Ako su u pitanju zasadi, to ide kroz kupovinu pravnih lica, što nam nije toliko vidljivo u prometu. Uglavnom, pojedinci žele da podignu sami zasad jer ih to najmanje košta, jer računaju da ostvare podsticaje od države i onda u startu, dobiju finansijsku ‘inekciju’. Ako se i desi da se prodaje ceo zasad, onda je pitanje da li je ono pogođeno, da li je bilo problema sa bolestima“, priča za Agroklub procenitelj nepokretnosti iz Aranđelovca Dejan Rosić.

Dalje pojašnjava, da li će neka parcela lako ili teško da se proda zavisi od mogućnosti za ukrupnjavanje za kupca.

„Ako okolo ima potencijalnih parcela koje mogu da budu predmet prometa ili su na prodaju, a da može da se napravi neki kompleks, onda će biti prodate. Ali ako nemaju mogućnost da prošire površinu, ljudi ih izbegavaju. Naravno, ima tu i faktora lokacije parcele, kvaliteta zemljišta i drugo“, zaključuje Rosić.

Cene u Hrvatskoj i BiH

Kada je reč o susednoj Hrvatskoj, prema Eurostatu, prosek je u 2019. iznosio 3.400 evra za hektar. U jadranskom delu on košta oko 5.000 evra, a u kontinentalnom 1.700 evra manje, odnosno oko 3.300 evra/ha. Kao i u većini Evrope, cena zemljišta i tamo raste.

Govorimo li o namenama, prema podacima hrvatskog Državnog zavoda za statistiku, u 2019. godini je za hektar oranica trebalo izdvojiti 3.300 evra, za hektar livada 1.800, odnosno za hektar pašnjaka 1.800 €. Ipak, ove podatke treba uzeti sa određenom rezervom jer cena i tamo zavisi od nizu faktora pa tako hektar oranice u istočnoj Slavoniji košta 10.000 evra, a gotovo ista površina u Dalmaciji za 1.000 evra.

Kada je reč o Bosni i Hercegovini, poljoprivredna zemljišta, livade i imanja su u periodu od 2012. do 2016. imala stabilnu cenu. Nakon toga je usledila ekspanzija investitora iz arapskih zemalja (Katar, Kuvajt, Bahrein, Saudijska Arabija, UAE) nakon čega su cene zemljišta porasle na pojedinim lokacijama i više od 100 odsto. Iako je potražnja za nekretninama, zemljištem, voćnjacima i drugim, poslednjih godina u tom smislu opala, cene su i dalje ostale iste.

 

Podaci izvštaja Federalne uprave za geodetske i imovinsko pravne poslove pokazuju da prosečna cena poljoprivrednog zemljišta na nivou Federacije BiH iznosi 1,3 €/m2, odnosno čak 13.000 evra za hektar, iako će mnogi taj podatak proglasiti potpuno nepouzdanim, budući da se bazira na neažurnim informacijama. Čak se u istom dokumentu ograđuju uz pojašnjenje kako „tržište zemljišta u Federaciji BiH nije uređeno i često se u ugovorima navodi da se radi o prometu jedne vrste podtržišta zemljišta pri čemu je u realnosti prodata druga vrsta“.

Dakle, metodologija statističke obrade podataka nije konzistentna. Na primer, dešava se da se prilikom kupoprodaje u BiH zemljište vodi kao poljoprivredno, iako u trenutku prodaje ima građevinsku namenu i cenu.


Pogledaj: Dugogodišnje iskustvo Pivničana u organskoj proizvodnji

 

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here