Током последњих неколико година вишеструко се увећао број људи који „копају“ криптовалуте. У Србији их је на десетине хиљада. Тамна страна виртуелног новчића је угрожавање енергетске стабилности. Иако се комплетно пословање обавља онлајн, дигитални новац негативно утиче на реалну животну средину.
Јак компјутер, много струје и интернет – те три ствари потребне су да се ископа биткоин илити дигитално злато. Широм света за криптовалутама трага неколико милиона популарно названих, рудара. Годишње троше струје као цела Аргентина.
„Сада је Америка прилично убедљиво најјача ту, следе је Казахстан и Русија, па после иду и многе друге земље. Конкретно Европа није превише јака јер је у многим европским земљама струја доста скупа, а струја је ту практично главни трошак и рударење је заступљеније у земљама где је трошак електричне енергије мањи и где енергије има просто довољно“, наводи Александар Матановић, оснивач и сувласник онлајн сервиса за откуп и продају биткоина ЕЦД.
Машине које 24 сата раде да би ископале дигитални новац углавном се користе само за те намене. Технологија се брзо унапређује, па се често мењају. Неретко заврше као електронски отпад.
„Оне кад заврше свој век као рудари не могу да се употребе ни за шта друго, могу да се раставе на делове и да се рециклирају, али као готова машина не може се употребити ни за шта друго“, додаје Матановић.
Те машине напајају се струјом која се најчешће добија сагоревањем угља, што повећава аеро-загађење.
Анализе показују да због рударења криптовалута у атмосфери заврши толико угљен-диоксида да би широм планете требало засадити најмање 300 милиона стабала годишње како би се неутралисале те штетне последице.
„Да ставимо у реалтивне оквире, једна операција копања криптовалута, која приходује отприлике две просечне плате у Србији, троши исто енергије као 20 станова у Београду што потроши на грејање у једном месецу. То су опортуни трошкови – да ли ми желимо енергију да употребимо у неке продуктивне активности, или желимо да је употребимо да нам нешто привређује, а да не стварамо никакву реалну вредност“, указује Љубиша Мијачић, стручњак за ресурсе из животне средине.
Због огромне потрошње енергије и других негативних ефеката, неколико земаља, међу којима и Кина – донедавно центар рударења, забраниле су ту активност и употребу дигиталних валута.
