Sadnice iz rasadnika porodice Karanović krase dvorišta širom Srbije

1117
Foto: Privatna arhiva, izvor: Dnevnik.rs

ČELAREVO: Strpljenje, kvalitet i podrška porodice bili su presudni da rasadnička proizvodnja četinara i lišćara Radoslava Karanovića iz Čelareva danas bude prepoznata u bačkopalanačkoj opštini, ali i šire.


Kako govori sagovornik „Dnevnika“, početak proizvodnje je bio 2013. godine, kada je zajedno sa porodicom krenuo da uzgaja četinare, i to je vrste tuja – „smaragd”, „kolumna” i „globoza”. Kako bi se što bolje pripremili za dalju proizvodnju i stekli što više potrebnog znanja, porodica Karanović se u početku obratila za pomoć i stručnjaku iz Beograda koji im je pomogao kroz obuku koja je podrazumevala praktične primere i uputstva.

– Četinare od samog početka proizvodimo ožiljavanjem reznica naših biljaka iz rasadnika – objašnjava Radoslav Karanović, kome danas u proizvodnji pomaže i supruga Jelena, čiji je ime delom bila inspiracija da rasadnik dobije naziv „Jela“.

 

– Proces ožiljavanja u plasteničkim uslovima traje dva meseca, a zatim se četinari presađuju u prihvatne saksije sa kvalitetnim supstratom. Kada se korenov sistem dobro razvije, nakon otprilike godinu dana, tada ih ponovo presađujemo u veće saksije ili kako to rasadničari vole da kažu, vršimo školovanje ovih biljaka. Nakon još jednog vegetativnog ciklusa, naša sadnica je konačno spremna za presađivanje na otvorenom.

Biljka se na otvorenom zadržava tri do četiri godine, odnosno dok ne dostigne visinu od jednog do jednog i po metra, kada su sadnice zapravo najoptimalnije za presađivanje. Ovakva biljka nije previše ni velika ni mala, a ima dobro razvijen korenov sistem. Uz adekvatnu negu, takve biljke se gotovo sigurno primaju, nastavljaju da se razvijaju i ukrašavaju dvorišta.

Prvi zasad porodice Karanović bio je na površini od 2.000 kvadratnih metara u bašti u susednom Gložanu. Tu su podigli i plastenik u kome se odvijao proces ožiljavanja biljaka, a ceo prostor im je pomogao da ovladaju potrebnim veštinama proizvodnje. Kroz ovaj manji uzorak, Karanovići su bili u mogućnosti da osluškuju potrebe kupaca i da koriguju odabir biljaka i obim proizvodnje.

Danas rasadnik „Jela“ u Čelarevu obuhvata površinu od dva hektara i fokus je i dalje na četinarskim vrstama, mada je ima i nekoliko lišćarskih vrsta, i to javor, jasen, katalpa, evodija, crveni hrast, lipa, divlji kesten, bela breza i druge. Od četinarskih vrsta zastupljena je naravno jela, kao i crni bor, evropska i srebrna smrča, Pančićeva omorika, šimšir, duglazija, nekoliko vrsta tuje i druge biljke ovog tipa.

Kako kaže sagovornik „Dnevnika“, primat u ovom rasadniku ima „tuja smaragd”, koja čini oko 60 odsto ukupne proizvodnje rasadnika. „Kraljica tuja“, kako je još zovu, najkvalitetnija je vrsta tuje koja se može naći na našem podneblju i odlična je i za pojedinačnu sadnju, ali i sadnju u grupacijama, kao što su žive ograde. Radoslav Karanović kaže da je ovo vrsta koju kupci i najviše traže, jer je svojom modrozelenom bojom izuzetno dekorativna, a nije previše zahtevna za negu i održavanje. Dobro podnosi sve tipove zemljišta, a najvažnije je da se biljka redovno zaliva tokom leta.

Tuje i druge vrste biljaka iz ovog rasadnika nalaze se u vrtovima kupaca iz Bačke Palanke, Novog Sada, Veternika, Maglića, Temerina, Zrenjanina, Subotice i mnogih drugih mesta širom Srbije. Put do potencijalnih kupaca je znatno olakšan ukoliko imate prepoznatljivost na tržištu i kvalitetan proizvod, govori ovaj mladi Čelarevčanin, koji je inače diplomirao na Fakultetu tehničkih nauka i radi u sektoru ljudskih resursa u jednoj kompaniji.

– Negovanje ove vrste rasadnika zahteva veliki rad, posvećenost, strpljenje i energiju – kazuje Radoslav Karanović, i smatra da je jedan od razloga zašto se mladi proizvođači ne upuštaju često u ovu vrstu proizvodnje, verovatno i činjenica da se prvi finansijski prihodi vide tek nakon pet godina kontinuiranog ulaganja. – Da biste radili ovaj posao, odnosno da biste u njemu bili uspešni, neophodno je, pre svega, da volite to što radite i da imate ogromno strpljenje. Najteži i najzahtevniji deo rada u rasadniku je borba protiv korova, gde mi primenjujemo isključivo mehaničke mere poput okopavanja, freziranja i plevljenja. Ukoliko taj posao obavite na vremene, onda možete da uživate u plodovima svog rada, a za mene je najlepši period upravo kada krene vegetacija. Tada jasno vidite rezultate prethodnog rada i znate da li ste odradili kvalitetnu pripremu ili ste negde napravili određeni propust.

Najviše obaveza u rasadniku ima tokom proleća, kada se intenzivno radi na održavanju i tokom jeseni kada su aktuelni poslovi sadnje i presađivanja, pa u sezoni, pored porodice, nekada budu angažovani i dodatni radnici. S druge strane, zima i praznici jesu vreme kada je aktuelna potražnja za novogodišnjim jelkama. Mnogi se upravo tada odlučuju da kupe prirodnu jelku, koja deluje i miriše mnogo lepše od onih veštačkih. Evropska smrča je vrsta koja se najviše traži za potrebe prazničnog dekorisanja, a u ovom rasadniku kupcima nude jelke sa busenom koje u kućnim uslovima mogu da opstanu i duže od mesec dana, nakon čega mogu biti zasađene u vrtu.

Kada su u pitanju planovi za budućnost, Radoslav Karanović govori da je fokus na proširivanju ponude, kao i kvalitetnijim rešenjima za navodnjavanje i prihranu biljaka, a u planu je i proširenje površine rasadnika novim zasadom.

 

Pokrajinska subvencija za bunar

Pomoć na početku proizvodnje, porodica Karanović je dobila i kroz subvencije Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, i to za bušenje bunara u rasadniku. Takođe, od Pokrajinskog sekretarijata za energetiku je došla subvencija za primenu solarne energije u navodnjavanju. Kako kaže Radoslav, izuzetno je zahvalan na ovakvim podsticajima i svim drugim proizvođačima preporučuje da prate konkurse i da se prijavljuju. Ovakva podrška mnogo znači kada ste početnik, ali i kasnije, kada pomaže da se posao razvija, a proizvodnja unapredi.

Radoslav Karanović objašnjava i da ogromnu podršku u bavljenju rasadničkom proizvodnjom od samog početka dobija od svog oca, kao i od supruge Jelene. I njihova dva sina, iako još mali, svojim čestim posetama rasadniku roditeljima daju znak da vole boravak u prirodi i da će u budućnosti i oni možda nastaviti da s ljubavlju rade isti posao.


Pogledaj: Bačka Palanka: Pravo vreme za suvo voće, ali i dalje slaba prodaja

 

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here