Возача мањка у највећој мери за аутобуски превоз, али и за камионе, указују из Удружења друмског саобраћаја Србијатранспорт. Овај, како истичу, већ хронични проблем могао би се ублажити, пре свега доследном применом постојећих прописа, те изменом одређене законске регулативе и доношењем стратегије развоја овог сектора.
Мањак возача је већ вишегодишњи проблем, који се само продубљује, оцењује генерални директор Удружења друмског саобраћаја Србијатранспорт Горан Алексић.
„Србији недостаје велики број возача, по проценама то је негде око 12.000, од чега много више недостаје возача аутобуса него возача камиона. Транспорт је веома важан за ово друштво, како за привреду, тако и за становништво, за квалитет живота и развој привреде. Највећи проблем у сектору друмског саобраћаја јесте пословни амбијент у коме превозници раде, структура трошкова, сива економија и разне друге ствари које урушавају пословну делатност“, рекао је Алексић.
Нема системског приступа у решавању дефицита кадрова
Директор удружења Панонтранспорт Мирко Вучинић за Радио Нови Сад каже да проблем свакако представља непрестани одлив становништва, али да је кључан изостанак системског приступа у решавању дефицита кадрова у сектору транспорта.
„Невероватна је потражња, а оно што је тренд због тако невероватне потражње и у Европској Унији, а надам се да ће бити и у Србији, то је измена критеријума, пре свега снижавања старосне границе, уз наравно инсистирање да се не умање фактори који утичу на безбедност саобраћаја, а то се регулише тзв. CPC (Си-Пи-Си) квалификацијом. Ми смо 2020. по угледу на Европску Унију увели систем CPC (Си-Пи-Си) образовања возача који се односи како на оне који први пут приступају професији, тако и на оне који су већ у професији, да сваке године морају да присуствују обавезним семинарима на унапређивању знања“, каже Вучинић.
Он напомиње да је школовање за професионалне возаче скупо, али и да та професија нуди и атрактивну зараду, због чега би се и држави исплатило да субвенционише њихове обуке.
„Ја очекујем да ће се плата возача професионалца у врло блиској будућности кретати негде око хиљаду евра. Мислим да би се држави свакако, наравно у сарадњи са привредом, исплатило да стимулише, али пре свега, зашто инсистирамо на прописима? Зато што прописи представљају интересну баријеру. Рећи ћу вам само за возача аутобуса, мора да има услов најмање 24 године старости и најмање две године возачку дозволу C категорије. У 90 одсто земаља овакви критеријуми и предуслови су укинути“, додао је Вучинић.
Сива економија у високом проценту
Према његовим речима, уз све то сектор транспорта у великој мери је оптерећен сивом економијом, односно нелојалном конкуренцијом.
„Нека процена је да учешћа има чак око 30 одсто. Један део сиве економије је потпуно, да тако кажемо, црна економија. Они који нису регистровани, не поседују у АПР-у ни матични број, ни ПИБ број итд., и они други који су регистровани да обављају одређене делатности, али не поседују адекватне исправе и документа, односно не пријављују целокупан износ прихода који и остваре кроз обављање те своје делатности“, каже Вучинић.
Горан Алексић из Србијатранспорта упозорава да су проблеми са којима се суочавају ургентни, али да држава не предузима ништа упркос апелима из овог сектора.
„Систем мора да помогне јавном транспорту, професионалним возачима, да они буду безбедни, ефикасни и да пружају квалитетну услугу, а не да постоје институције због тога да би узимале новац од легалних превозника. С друге стране имамо сиву економију, имамо урушен економски амбијент, имамо врло високу цену горива која поново онемогућава да плате буду још боље, да зараде буду боље, да возила буду боља итд. Решења постоје, на то смо упозоравали још 2015., 2017., 2018., значи годинама уназад ништа се не предузима, а мора се нешто предузети“, рекао је Алексић.
У Србији је 2015. године уведено лиценцирање правних друштава да би се обављала делатност јавног транспорта, које, између осталог, подразумева постојање финансијске способности и професионалног угледа превозника да би се бавио том делатношћу.
Међутим, према речима директора Србијатранспорта Горана Алексића, то није до краја примењено, јер и даље нема кумулације казни и одговорности, тако да несавесни послодавци урушавају и углед оних који послују професионално и одговорни су према запосленима и путницима.
