Прошле године Србија је у Русију највише извозила свеже и сушено воће, више од 148 тона, у вредности од око 114 милиона евра. После тога, више од скоро 16.500 тона гума за аутомобиле, вредности скоро 69 милиона евра, затим следе лекови, прибор за одећу, хартија и картон.
– Рат у Украјини за сада не утиче на српско тржиште, више од 80 одсто прехрамбених производа су домаћи и нема бојазни за грађане – каже за РТС Жарко Малиновић из Привредне коморе Србије. И ова криза, као и претходне, говори колико је важно да јачамо домаћу економију и да као потрошачи купујемо домаће производе, наводи Малиновић.
Из Русије прошле године је увезено више од 1,7 милиона тона гаса, потом нафта, затим следе сва ђубрива сем сирових и дуван. У Украјину је 2021. највише извезено сировог ђубрива, скоро 68.000 тона, у вредности од скоро 25 милиона евра, затим следе производи од пластике, опрема за домаћинства, гуме за аутомобиле и прерађени метали.
Из Украјине увозимо највише руду гвожђа у вредности од скоро 96 милиона евра, прерађене метале и и фурнир и друго обрађено дрво. Русија је, иначе, највећи светски извозник пшенице и заједно са Украјином извозе више од четвртине светских потреба за пшеницом.
Србија за сада нема разлога за бригу с обзиром на то да је и она једна од значајних земаља извозница пшенице , наводи Жарко Малиновић из Привредне коморе Србије.
– Ми смо нето извозници пшенице, и у том смислу немамо изазова када говоримо о снабдевању домаћег тржишта, како сирoвим житом тако и производима од жита, као што је брашно. Оно што јесте за нас сада изазов то је како да водимо рачуна о нашој снабдевености јер ће се добављачи и купци, у недостатку да набаве производе са тржишта Русије и Украјине, обраћати нашем тржишту – каже Малиновић.
Веома је, истиче, важна мера коју је држава предузела, а то је да јача робне резерве и на тај начин омогући несметану снабдевеност домаћег тржишта.
Важно да јачамо економију и купујемо домаће производе
– Последње две године имамо перманентну кризу изазвану ковидом, имамо ситуацију када морамо да тражимо алтернативу и јако је важно да имамо јасну стратегију и да заједно радимо, и државне институције и привредна комора и привредници – рекао је Малиновић. С друге стране, наводи да и ова криза као и претходне говоре колико је важно да јачамо домаћу економију и да као потрошачи купујемо домаће производе.
– Управо у прехрамбеном сектору, ми јесмо јаки и јесмо неко ко задовољава потребе домаћег тржишта“, рекао је Малиновић. Према његовим речима, више од 80 одсто прехрамбених производа су домаћи и ту нема бојазни за грађане.
– Немамо значајна померања у тражњи, водимо рачуна о томе да наше тржиште буде снабдевено, да глобална кретања и померања не утичу на цене код нас – рекао је Малиновић.
Добро да грађани не гомилају залихе
Подсетио је да су на снази мере Владе Србије којима је ограничена цена основних група намирница и додао да не очекује значајне поремећаје.
– Добро што су грађани одговорно схватили ситуацију и не гомилају залихе као што су то радили у првим месецима пандемије – рекао је Малиновић. Хрватски медији преносе да би због санкција Русији могла да испашта њихова привреда, наиме 25 одсто свих прихода им је са руског тржишта.
– Ми нисмо у сличној ситуацији, ми нисмо увели санкције Русији, оно што је за нас изазов – како оранизовати транспорт и логистику у оваквим ситуацијама – рекао је Малиновић и подседио да је Србија успела да откочи наше камионе на украјинско-румунској граници.
Други изазов је, каже Малиновић, функционисање платног система јер зависимо од одлука које се доносе на глобалном нивоу и скренуо пажњу компанијама да буду обазриве, да кроз комуникацију са својим банкама добију јасну информацију како да поступају.
Резерве нафте и гаса обезбеђене
Што се тиче нафте и гаса, Малиновић је рекао да су од надлежних институција добијене гаранције да су резерве обезбеђене и да су сва складишта пуна. Указао је да су цене енергената значајно повећане, али да је снабдевање за сада стабилно.
– Нама је важно да пратимо каква ће бити пољопривредна сезона. Уколико будемо имали квалитетну пољопривредну сезону, вишак може да обезбеди супституцију и на тај начин у макроекономском смислу немамо значајна померања – рекао је Малиновић.
