Сва поскупљења банкарских услуга на једном месту: Шта ћемо плаћати више и зашто

Бројне услуге банака поскупеће у августу, а неке од њих су одржавање рачуна, подизање чекова и провизије за мобилно и електронско банкарство.

596
Фотo: Pixabay

Новина јесте да ћете, уколико из више покушаја пробате да подигнете готовину на банкомату, за погрешно укуцан ПИН морати да платите.


Иако се нису све банке огласиле о промени цена, према информацијама оних које то јесу урадиле, издавање серије чекова ће коштати 300, уместо пређашњих 200 динара, подсећа Нова.рс. Издавање картице по хитном поступку, које је до сада било бесплатно, коштаће 400 динара, док ће испорука картице на кућну адресу, која је до сада коштала 50 динара, сада коштати 800.

Тако ће грађани морати да плате и скупљу провизију за подизање новца са банкомата друге банке, као и за све трансакције које обављају преко eBankinga.

Банке су најавиле наплату вишеструких покушаја за подизање новца са банкомата. Исти је случај и са неуспелим покушајима плаћања преко интернета.

А уколико изгубите картицу – спремите се да платите.

Тако ћете, уколико сте, не својом кривицом, изгубили картицу, а на рачуну сте имали до 3.000 динара, ви сносити трошкове. Трошак ће сносити банка уколико је износ који имате на рачуну већи и уколико успете да докажете да нисте злоупотребили картицу или били „видљиво немарни“.

Фото: Getty images

Има ли основа за поскупљење?

Председник удружења за заштиту потрошача „Ефектива“ Дејан Гавриловић највећи проблем види у томе што логичног економског оправдања за нове ценовнике нема.

„Ако поскупи гориво, таксиста ће повећати цену јер му од тог горива зависи посао. Од чега банка толико зависи да би подигла цене два или три пута? Који су се то трошкови њима повећали па морају да повећају услуге? Поскупела су и нека осигурања, а ако их питате због чега, они ће рећи да сви дижу цене, па и они желе да зараде“, рекао је Гавриловић за Нова.рс.

Гавриловић је објаснио да је жеља за додатним профитом у овом случају потпуно неоправдана, с обзиром на то да су банке већ изузетно профитабилне фирме. Према његовим речима, ако фирма послује у „плусу“, профитабилна је, не може се рећи да је цене подигла због кризе. Нема кризе ако си профитабилан.

Зоран Грубишић, професор на Београдској банкарској академији, поскупљење банкарских услуга види као „окретање банака ка извесним приходима“, тачније накнадама које узимају од корисника по различитим основама. Према његовим речима, због кризе и општег поскупљења, банкама је тешко да предвиде своје каматоносне приходе које ће остварити до краја године. Како су ово главни приходи сваке банке, оне су одлучиле да се преоријентишу на друге видове зараде.

„Чињеница је да ће због свих поскупљења бити смањена кредитна способност грађана и расположивост за узимање кредита. Банке се сада оријентишу на такозване некаматоносне приходе, који су им извесни и које сваког месеца узимају од грађана“, рекао је Грубишић и истакао да „банке нису дужне да правдају подизање цена својих услуга“, што је према његовој оцени „суштина свега“.


Цене банкарских услуга не контролише нико

Како Гавриловић истиче, још један проблем је што банке немају никакву регулативу и могу да мењају ценовнике свакодневно. То нико не контролише, а на крају се све своди на то да клијенти овакве промене могу да пријаве или – промене банку.

Према речима саговорника портала Нова.рс, Народна банка Србије ниједним својим потезом не покушава да ограничи повећање цена банкарских услуга. Смислено би било да НБС наметне неку врсту регулативе. Примера ради, Гавриловић сматра да би добро решење било да банке које сада повећају цене, то не могу поново да ураде у наредних годину дана, или да то повећање не сме да буде веће од стопе инфлације.

Image by Steve Buissinne from Pixabay

Правдање банака

У Удружењу банака Србије (УБС) су раније објаснили да су због инфлације „повећани инпути банака“. Генерални секретар Удружења банака Србије Владимир Васић рекао је раније за Тањуг да су банке у ранијем периоду имале разумевање за грађане и да је банкарски сектор „показао солидарност и разумевање за грађане у протеклом периоду“ односно, како је истакао, у ситуацијама кризе.

Као оправдање за подизање цена банкарских услуга, Васић је навео инфлацију, улагања у дигиталне технологије и ИТ кадар, повећање просечне плате, раст цена некретнина…

Закључио је да би за реалну слику о томе колики је профит банака требало сачекати крај године, али је додао да „како је банкама тако је и привреди и грађанима“.

Постави одговор

Please enter your comment!
Please enter your name here