Све теже проналажење радника за кречење и уређење дома, дуго чекање на поправку клима-уређаја, на водоинсталатера, ауто-механичара и осталих занатлија, указују на горући проблем – недостатак добрих занатлија. Нажалост, све је мање и заинтересованих ђака за учење заната. Каква решења предлаже струка?
Према проценама струковних удружења, у Србији недостаје најмање 30 хиљада мајстора свих профила.
Све је мање ђака и у трогодишњим стручним школама, каже председник Форума средњих стручних школа Милорад Антић, наводећи да се у Београду за молера ове године уписало свега 10 ученика, а да занимање обућар готово да не постоји.
Слична судбина прати и бродоградњу, јер како наводи, нема интересовања за бродомеханичаре.
Обућар Јован Ђајић истиче да млади на занатство не гледају као на посао који има перспективну будућност. Слаже се да обућарски посао може и те како да буде и креативан, и да је непроцењив осећај када схватите да сте направили нешто са својих 10 прстију, објашњава за РТВ и додаје да у блиској будућности нећемо имати оне који нам граде куће, оног који армира и ради тесарсе послове.
Недостају и квалификовани грађевински радници, упркос томе што су добре зараде, каже председник синдиката грађевинарства Војводине Јосип Модић. Он наводи да је у целој Србији уписано само 10 армирача или тесара и да је у задње време тако јер сви желе да се упишу у ИТ сектор.
Милорад Антић решење види у новом наставном плану и програму, те у бенефиту попут стипендија. Предлог је и да људи са самосталном занатском радњом буду ослобођени пореза.
Осим тога, идеја је, да се направи регионални центар са инструктором који ће подучавати занатлије, а како кажу, значајно би било и нуђење примамљивије праксе будућим школованим мајсторима. Поручују и то, да је најважније ипак то што се после школовања за занате, веома брзо пронађе посао.
