Енергенти и храна су постали „ново злато“ на светском тржишту, а изгледи су да ће индустрија минералних ђубрива постати „ново црно злато“ када се погледа пољопривреда. Проблем је што је удео гаса у производњи минералних ђубрива, према речима економиста аграра, око 70 одсто.
Свуда у свету и у Србији, цене хране иду вртоглаво нагоре, а владе многих земаља у Европи се одлучују на ограничавање цена, притискају велике ланце у циљу постизања договора да својим потрошачима понуде „пакет подршке за трошкове живота“, као што је то недавно учинио „J Sainsbury Plc.“ у Великој Британији. Влада Србије држи под контролом цене основних артикала, али и поред тога, на раст индекса потрошачких цена у августу највише је утицао раст цена хране, које су у последњих 12 месеци скочиле за 20,4 одсто.
Неминовно ће следити увећање цена и укидање контроле у једном тренутку. Да ли потпуно или делимично, то ће се видети, а незгодно би било да се тако нешто деси у зимском периоду.
А да пољопривредне произвођаче не чека нимало лака следећа сезона, јасно је када се погледа последњи извештај Републичког статистичког завода. Цене репродукционог материјала, средстава рада и услуга у пољопривреди у другом кварталу 2022. године веће су 34,3 одсто него пре годину дана. Семе је скупље за 31,9 одсто, средства за заштиту биља 26,2 одсто, а храна за животиње 22 одсто. У категорији инпута за фармере убедљиво највише је поскупело минерално ђубриво – 177 одсто.
Од пре три недеље на Продуктној берзи у Новом Саду, приметно је повећано интересовање и понуда минералних ђубрива. У првој недељи овог месеца, на паритету франко утоварено, ђубриво је прометовано у ценовном распону од 93,89 до 94,48 дин/кг без ПДВ-а.
Већ следеће недеље, ђубриво НПК 15:15:15, руски, 25/1, фцо-купац, прометовано је по цени од 92,98 дин/кг без ПДВ-а, односно 102,28 дин/кг са ПДВ-ом.
Нуде се руско и хрватско ђубриво
Према речима Ање Јакшић са Продуктне берзе, у јануару ове године, УРЕА се трговала по цени од 107,00 дин/кг без ПДВ-а (117,70 са ПДВ-ом). Уколико упоредимо са последњом закљученом ценом у прошли петак на Продуктној берзи, која износи 98,27 дин/кг без ПДВ-а (108,10 дин/кг са ПДВ-ом), увиђамо да је дошло до пада цене за око 8,2 одсто.
„Цена УРЕЕ је имала узлазни тренд прошле 2021. године, када је скочила за 195,7 одсто. Овакав раст цене је забележен услед скока цене нафте и гаса у свету, те су се дешавања на светском тржишту пресликала и на домаће. Након тога су ђубрива била на стабилном високом нивоу. Попут УРЕЕ, цена ђубрива НПК је током 2021. године порасла 96,6 одсто“, објашњава Јакшић за Блоомберг Адрију. „Висок ценовни ниво настављен је и током ове године, иако је тренутна цена нижа за 3,9 одсто, у односу на почетак године.“
Према њеним речима, од почетка септембра, на Продуктној берзи, у трговању су највише заступљена УРЕА и НПК, док је порекло робе које се највише нуди руско и хрватско.
„С обзиром на понуду на тржишту, можемо рећи да ђубрива у овом тренутку има у довољним количинама“, наводи Јакшић. Може се рећи да српско тржиште прати у стопу међународне тенденције, једина разлика је што у понуди на овдашњој берзи има и руских ђубрива.
У априлу ове године, ХИП Азотара је почела пробни рад и припрему производње амонијака и ђубрива, скоро три и по године после стечаја и годину дана од приватизације. Прошле године у мају за 650 милиона динара то постројење купила је новосадска фирма Промист.
