Biljka zasađena tokom avgusta do zime može da se razvije i osigura dobar rod na proleće, dok prolećna sadnja daje znatno manji prinos.
Vlado Šomoši iz Bača proizvodi jagode na dva hektara. Počeo je 2008. godine kada je sadio na pola hektara ali je uviđajući isplativost i značaj ove proizvodnje lagano povećavao površine, piše portal Agroklub.
U zasadu dominiraju italijanske sorte kleri, džoli i sibila, a zbog brojnih prednosti praktikuje letnju sadnju, najčešće tokom prve polovine avgusta, kako bi naredne godine mogao da ostvari najveći prinos, a samim tim i dohodak. Za ovaj termin sadnje važno je da biljke imaju dovoljno vode neposredno posle sadnje, ali i tokom vegetacije. Biljka zasađena tokom avgusta do zime može da se razvije i osigura dobar rod na proleće, dok prolećna sadnja daje znatno manji prinos.
„Prednost letnje sadnje je puna rodnost u narednoj godini, ranije posađena sadnica daće na proleće daleko veći prinos. U zavisnosti od sorte jedan bokor, odnosno jedna biljka može da da od 600 do 900 grama ploda“, kaže Šomoši.
Peletirani pileći stajnjak kao đubrivo
Primenjuje punu agrotehniku, kako bi proizvodnja bila uspešna, a to na samom početku podrazumeva đubrenje.
„Uspešne proizvodnje jagoda nema bez đubrenja zemljišta, a ja koristim peletirani pileći stajnjak koji je praktičniji za upotrebu od običnog stajnjaka, obzirom da se po njivi razbacuje mašinski kao i svako drugo mineralno đubrivo“, kaže sagovornik dodajući da nakon toga praktikuje duboko oranje na 20 do 25 cm, a zatim usitnjavanje zemljišta.
Bez navodnjavanja nema intenzivne proizvodnje
Nakon toga mašinski se podižu gredice na visini od 25 do 30 cm, postavljaju se trake za navodnjavanje, a zatim se po gredici postavlja folija, koja sprečava izbijanje korova, a kasnije štiti plodove od truljenja i propadanja, dobro se zategne, a bočni i čeoni krajevi se zagrnu zemljom kako bi se sprečilo podizanje.
„Pre sadnje dva do tri dana navodnjavamo kako bi zemlja bila meka, a onda ručno sadimo jagode“, kaže bački proizvođač dodajući da prvu prihranu radi fosforom, a kasnije i azotom sve do prvih jesenjih mrazeva, a sve kroz sistem za navodnjavanje bez kojeg nema intenzivne proizvodnje.
Dobro prezimljavaju, a najbolje je ukoliko miruju ispod snežnog pokrivača. Ukoliko su optimalni vremenski uslovi počinju da cvetaju početkom aprila, a kako napominje Šomoši veoma je bitna prihrana fosforom, a zatim azotom i kalijumom koji povećavaju otpornost prema bolestima, utiču na kvalitet ploda. Ukoliko se preventivno ne odrade sve mere nege i zaštite može doći do pojave sive truleži koja se brzo širi i nanosi velike štete plodovima.
„Berba jagoda koje su posađene tokom avgusta u normalnim uslovima je početkom maja najčešće 7. ili 8. dok intenzivnija, odnosno puna berba startuje oko 15. maja i traje tri do četiri nedelje“, kaže Šomoši, napominjujući da se u početku berba obavlja svaki drugi, a zatim svaki dan.
Beru se zreli zdravi plodovi, prva klasa podrazumeva zreo, krupan plod od 2,5 cm u prečniku, dok je druga klasa nešto sitnija.
U jeku berbe, kako kaže naš sagovornik po jednom hektaru potrebno je 30 radnika koji rade osam sati dnevno, imaju dve polusatne pauze, a cena rada ove godine je 300 dinara po satu.
Zadruga „Bačka jagoda“ za bolju poziciju na tržištu
Ukoliko odlaze u izvoz na rusko tržište beru se u plastične posude, ili u drvene gajbice ako završavaju na našim pijacama. Prve su uvek bile skupe, ali kako berba odmiče cena lagano pada.
„Obzirom da u Baču ima veliki broj proizvođača (oko 50 hektara je pod jagodom) osnovali smo 2014. godine voćarsku zadrugu „Bačka jagoda“ kako bi smo imali što bolju poziciju, jeftinije proizvodili, bolje prodavali, tako da koristimo i iznajmljenu hadnjaču. Temperatura u hladnjači je od pola do dva stepena, a tu se praktično samo rashladi i ide u prodaju.“
Šomoši kaže da je do sada praktikovao da jedan zasad održava tri godine, ali kako mu je cilj bolji rod i što više jagode prve klase ograničio se na dve godine.
[rev_slider alias=“belotehna-nova“][/rev_slider]
„Tokom prve godine 90 odsto roda je prva klasa, u drugoj godini 60 odsto, a već tokom treće je proizvodnja neisplativa i često se ne može izvući čak ni uloženo“, kaže na kraju sagovornik „Agrokluba“.
Pogledaj: Mleko sve više zamenjuju biljni napici? Šta se dešava na tržištu?
