Већ неко време грађани Србије који крену у пазар суочени су са све вишим ценама, а оне се толико брзо мењају да ни запослени у трговинама не стигну баш све да испрате.
Практично, сваки одлазак у продавницу, било да је реч о трговини прехрамбеном робом или било којом другом, кошта више, односно с истим количинама новца кући се доноси мање робе. Поскупело је готово све што се на тржишту нуди: воће, поврће, брза храна, одећа, месо, обућа, козметика, услуге, а како стоје ствари поскупљења неће стати – осим ако купаца буде мање.
Као оправдање за повећање цена последњих неколико месеци произвођачи и трговци нуде инфлацију, а истичу и да је садашњој ситуацији претходила пандемија коронавируса, када је и дошло до поремећаја у ланцима снабдевања и различитих несташица и поскупљења. За све веће цене наредно оправдање је и рат у Украјини – који је уз проблеме на глобалном нивоу у трговини, довео и до знатних поремећаја у енергетици.
Слободно формирање цена
Цене неких производа, попут рецимо брашна, хлеба „Сава”, неких врста меса, уља, а до недавно шећера и млека су ограничене, док се цене производа који се од њих производе слободно формирају. Тако су пецива, млечни и сухомеснати производи, чоколаде, кондиторски производи, али не и само они, сада далеко скупљи него раније. Ако је до поскупљења и морало да дође, било би добро знати да ли је оно морало бити баш у толиком проценту, или је то, можда, начин да се смањи губитак/трошак и повећа сопствени приход.
Ипак, није на одмет запитати се – да ли се све то могло прелити на баш све производе, односно да ли има произвођача и трговаца који ову ситуацију користе за остварење добити. Истини за вољу, поплава поскупљења захватила је целу Европу и ма како се потрошачима то не свиђа, повећање цена неких производа је и разумљиво/оправдано. Истовремено, за неке друге није и могло би се рећи да су многи поскупели јер се могло – и да су и неки трговци и произвођачи искористили ову ситуацију да остваре додатну зараду. Јер, поскупљења нису мала и готово сва се мере двоцифреним бројкама, али има и производа који су и неколико пута скупљи – цена кесице ванилиног шећера је и више од три пута већа него раније, паковање папирних марамица продаје се и за 20 динара, поједине врсте хлеба скупље су и за више од 30 одсто, сировина за фил неких пекарских производа „отишла” је за више него дупло…
Потребан јачи тржишни надзор
Због све виших цена мењају се и навике купаца, па се окрећу куповини повољнијих производа. Управо то је начин да се произвођачи и трговци који нереално дижу цене замисле и почну да се понашају другачије, указује правни саветник у Удружењу потрошача Војводине Младен Алфировић. Он истиче да ће се, уколико произвођачи и трговци повећају цену више него што су потрошачи спремни да плате, смањити промет, а онда и пословни приходи.
– Поскупљења неких производа немају увек реалан разлог, односно има оних који овакве ситуације злоупотребљавају како би профитирали – каже Алфировић. – Несумњиво је да су неки производи неоправдано поскупели јер цене енергената и сировина не утичу на крајњу цену у тој мери колико су они поскупели и тада се може говорити о несавесним произвођачима, а слично је и с трговцима који неоправдано повећавају маржу. Они, заправо, калкулишу и повећавају цене док могу, односно све дотле док потражња не пада. Решење је једноставно, због више цене потрошачи више неће куповати тај производ, то ће утицати на смањење промета, а потом на смањење профита. Тада би и цене требало да иду наниже, како би се повећао промет и потрошачи мотивисали да више троше.
Он наглашава и да је потребан и јачи тржишни надзор како би се утврдило да ли неко злоупотребљава ситуацију и повећава цене иако за то нема реалног основа.
