U vreme sve veće nezaposlenosti i nedostatka posla mnogi su se odlučili da pokrenu sopstvenu proizvodnju, najčešće na svom imanju u nadi da će tako ostvariti zaradu. Mnoga su domaćinstva tako ozbiljno počela da se bave plasteničkom proizvodnjom cveća i sadnog materijala. Ponuda kvalitetnog rasada i raznovrsnog cveća na pijacama je sve veća sa dolaskom lepog vremena, a unatoč krizi, cveće nalazi svoj put do kupaca.
Iskusni cvećari napominju da ova proizvodnja spada u najlepšu granu poljoprivrede, ali je skupa. Opremanje plastenika zahteva velike troškove, a oni zavise od vrste i veličine, kvalteta folije, načina otvaranja, stepena automatizacije. Osim toga, treba dodati i troškove opreme za navodnjavanje, kao i troškove semena i svakodnevnog rada. Praksa je pokazala da je ovo uglavnom porodični posao koji se obavlja u svom dvorištu, što je velika prednost.
Plastenik podigla u dvorištu porodične kuće
Upravo tako je razmišljala i Dragana Malinović iz Obrovca kada je donela odluku da u dvorištu porodične kuće podigne plastenik i da se bavi proizvodnjom cveća i povrća. „U poslednje vreme plastenička proizvodnja postaje sve popularnija, pa sam i ja rešila da se bavim ovim poslom. Startovala sam 2010. godine i tada sam u jednom plasteniku uzgajala sezonsko prolećno cveće, a u drugom povrće„, kaže Dragana i dodaje da se na početku, kao i svi, suočila sa brojnim teškoćama dok nije dobro naučila i teoriju i praksu. Osim toga, bila su potrebna velika ulaganja, jer ovaj vid proizvodnje, osim dobro postavljene plasteničke konstrukcije, zahteva i obavezno navodnjavanje kap po kap, zatim redovnu hemijsku zaštitu i prihranu, semenski materijal, ambalažu.
Hrizanteme kao osnovna proizvodnja
„Ove godine baviću se samo jesenjim cvećem – proizvodnjom hrizantema, a imaću i uvek aktuelno cveće „dan i noć“. Trenutno pripremamo plastenik i zemljište, a u aprilu počinju prvi radovi, odnosno pelcanje da bi se rasad mogao presađivati u junu u veće saksije tako da biljke budu spremne za prodaju krajem septembra“, otkriva svoje planove Dragana.
Od proizvodnje prolećnog cveća, čime se uglavnom bave veliki cvećari, Dragana je odustala jer zahteva mnogo ulaganja i rada, ali i veće i sigurnije tržište. Ona se bazirala na višebojne hrizanteme, kao i dan i noć, koje uglavnom proda u selu ili na pijaci u Baču. „U našem selu niko se ne bavi cvećarstvom tako da ja nemam problema sa prodajom. Cveće zahteva strpljenje, rad, negu, stalnu brigu i što je najvažnije, mora se voleti. Hrizanteme su divne, imam ih u svim bojama i pravo je zadovoljstvo prošetati plastenikom kada počinju da cvetaju„, kaže naša sagovornica i dodaje da je drugi platenik rezervisan za proizvodnju povrća. Trenutno završavaju berbu spanaća i salate, a ovih dana će upravo tu zasnovati proizvodnju rasada.
Odmora nema čak ni zimi
„Posejemo gotovo sve povrće i onda počinje veliki posao, kao i cveće, mlade biljke zahtevaju punu pažnju, a da bi smo odnegovali kvlitetan rasad, svakodnevno moramo pratiti rast i razvoj mladih biljaka. Velika je to odgovornost, proizvesti rasad koji će kasnije davati dobar rod. Nakon prodaje rasada mi u plasteniku zasnivamo proizvodnju paradajza i paprika. I tako cele godine u krug, nema odmora čak ni zimi“, kaže Dragana uz objašnjenje da je i pored velikog rada i odgovornosti zadovoljna svojim poslom.
