Икона Пресвете Богородице нештинске некада точила сузе

Најбоља прилика за упознавање Нештина и његових лепота је наступајућа манифестација

271
Фото: Никола Шеган

Уколико сте у обиласку Фрушке горе „залутали“ до Нештина схватићете да и у овом невеликом сремском селу бачкопаланачке општине имате шта да видите, а време које ћете провести у откривању чари тог места неће бити изгубљено.


Пре обиласка винарија, дестилерија и газдинстава које нуде сремачки сир и кулен упутите се до Савића куће, комплекса сремских кућа са помоћним просторијама. Ова кућа постоји од половине XVIII века и захваљујући Покрајинском заводу за заштиту културе претворена је у Музеј на отвореном. Она је од деведесетих година прошлог века споменик од изузетног значаја за Републику Србију – што значи да има највиши степен заштите.

На подручју Срема то је једино место где може да се види како су некад куће изгледале и од чега су грађене. По њеном изгледу се може закључити да су се неимари тога доба трудили да користе материјале који су им били надохват руке: кућа је грађена од блата, кров је од трске, а греде и потпорни стубови од дрвета. По свом стилу припада народном градитељству и представља развијен тип куће, јер у свом саставу има трем, две собе, кухињу, подрум и таван. Грађена је у систему бондрука и плетара. Посебност се огледа у гонгу са декорисаним дрвеним стубовима како на дворишној, тако и на уличној фасади, али и малим тремом на предњем забату.

Према предању њу је саградио човек који је по одслужењу војног рока у Словачкој, дошао са женом у Нештин. Држава је ово здање откупила од наследника који живе у Америци, тако да она сада припада Покрајинском заводу за заштиту културе.

– Много је прича о томе како су Срби живели у 17. и 18. веку, али је мало конкретних објеката у којима се може доживети дух тога времена. Управо је зато Сремска кућа (Савића кућа) у Нештину један од најбитнијих споменика српске историје. Трем, огњиште, простране собе причају причу о српској породици која није била сиромашна, али ни имућна за оно доба. Предмети и зидови у ствари причају причу обичног човека оног доба – открила је за Дневник, Милица Стоисављевић, директорка Туристичке организације општине Бачка Паланка.

Посетилац може да осим кућа, амбара и помоћних просторија које је имало свако сеоско газдинство, види и пећ за печење хлеба са пушионицом, а око овог имања постављена ограда од дирека и плетеног прућа, баш онако како су се некад овде ограђивале куће. Уколико желите да је посетите и да је видите и изнутра – знајте да је она затворена, а кључеве има домаћинство које је преко пута. За организоване посете најбоље је позвати Туристичку организацију општине Бачке Паланке и са њима се договорити око обиласка.

Када сте већ у Нештину посетите и православну цркву посвећену Светом Козми и Дамјану из 1754. године. Њеној изградњи је претходио догађај из 1750. када је икона Пресвете Богородице коју је насликао јереј Рафаило Милорадовић, а која је била у власништву породице Рашковић, почела да точи сузе. О овом чуду био је извештен и тадашњи митрополит карловачки. Тако је на месту старе плетаре (цркве од прућа) подигнута је нова, зидана црква у барокном стилу. По завршеку градње храма, чудотворна икона Пресвете Богородице нештинске унесена је у свечаној литији где је изложена и данас. У ентеријеру је богато резбарен иконостас који је већим делом осликао највећи српски барокни сликар Теодор Димитријевић Крачун.

Прошетајте се и до рукаваца Дунава да откријете и сами како су лепи. Није лоша идеја да од мештана изнајмите чамац. Када будете долазили из правца Сусека не журите и зауставите се на видиковцу са кога пуца поглед на Нештинску аду, седите на клупицу и уживајте бар мало у лепоти која се пружа пред вама. Нека то буде леп наговештај шта вас све чека у овом сликовитом месту.

Дан сремуша

Можда је најбоља прилика за упознавање Нештина и његових лепота „Дан сремуша“ који ће се одржати у суботу 9. априла у Нештину (али и у Визићу).

– Домаћини и многобројни гости у Нештину окупљају се до 10 сати на локацији Музеја на отвореном – „Савића кућа“. Након тога се служи сремачки доручак и организује се обилазак музејског комплекса, где после следи одлазак учесника до баште сремуша, пешке, бициклима, ко како жели – рекла је Милица Стоисављевић, директорка ТОО Бачке Паланке.

Сазнаћете зашто је дивљи лук или сремуш важан за наш организам, а организатори су најавили и обилазак православне цркве у Нештину. Планиран је и одлазак до манастира Ђипша, а онда, како то и приличи, обилазак винских подрума и сеоских туристичких домаћинстава у Нештину.

1 коментар

  1. Oh, da, točila je suze… U pletari?! Biće da je kao u Mućkama uz sitnu intervenciju Del Boja, ikona proplakala uz pomoć oluka i kišnog dana…

Постави одговор

Please enter your comment!
Please enter your name here