Постоје језера за која су чули готово сви и која су прилично експолатисана у туристичком смислу. А постоје и она, која становници чувају љубоморно за себе и која нису тако позната.
На југу Бачке сместило се насеље у коме живи нешто мање од 30 хиљада становника. Још од праисторије је на подручју данашње Бачке Паланке постојала људска насеобина.
Прво помињање Паланке је забележно крајем 16. века. Осим српског, ту је живело и мађарско, а касније и немачко становништво. У периоду до 1916. године су се разликовала три насеља на подручју данашње Бачке Паланке, па је постојала Стара Паланка, Нова и Немачка.
Касније су се током периода колонизације након Другог светског рата доселили и људи из многих градова у Босни и Херцеговини, Црној Гори и Словенији, али и из Далмације, са Косова и из других делова Србије и њене околине.
Језеро Тиквара
Једино природно језеро на реци Дунав је управо језеро Тиквара, које је и заштићено природно добро. Настало је померањем реке и простире се дужином од око 1.000 метара. Назив потиче од барки на којима су риболовци чували свој улов, а које су називане тикваре.
Језеро Тиквара представља најатрактивније језеро. Заједно са околином је заштићена као природно добро.
Језеро Тиквара је највећа водена површина парка природе. Простире се између реке Дунав и насипа у дужини од 1 км. То је једино природно језеро на Дунаву настало померањем корита Дунава. Процват доживљава после поплаве 1965. када је корито продубљено и стиче примат за спортски риболов.
Тренутна функција овог језера је купалишна и риболовна, док је поред београдске Аде Циганлије једина алтернатива за одржавање свих врста спортова на води. Бачку Паланку сваке године посећује Дунавска регата а овде је позната и школа кајака.
С обзиром да се налази у близини Дунава, повезано је са њим дубоким каналом. У току лета, током ниских водостаја на језеру се појављује ниско острво.
Језеро и околни простор заштићени су законом као Парк природе „Тиквара“, површине 508 ха, ради очувања комплекса аутохтоних барско-мочварних и шумских екосистема који представљају уточиште ретким врстама биљака и животиња. Биљни свет парка природе „Тиквара“ представља остатке природних ритских шума и ритова Подунавља који су услед антропогеног утицаја сведени на уске појасеве уз реку. Основно обележје флори даје присуство црног глога (Цратаегус нигра), који је субендемит Подунавља и прати ток реке. Значајно је и присуство водених биљних врста – жутог и белог локвања (Нумпхар лутеум и Нyмпхаеа алба), које су заштићене као реткости. Подручје Тикваре карактерише специфична, разноврсна и очувана фауна. Ту је пре свега разновсна орнитофауна коју чини око 150 врста птица, представници сисара: водена волухарица (Арвицола террестрис), пољска волухарица (Мицротус арвалис), пух лешникар (Мусцардинус авелланариус), лисица (Вулпес вулпес), видра (Лутра лутра) и многе друге, и око 20 врста риба у оквиру фамилија: штуке (Есоцидае), бјелице (Цyпринидае), сомови (Силуридае), гргечи (Перцидае), пешеви (Цоттидае) и мекушице (Гадиидае).
У околини Парка природе налазе се занимљиви културно-историјски објекти, као што су три цркве у Бачкој Паланци (Српска православна црква, Римокатоличка црква и Словачка евангелистичка црква), затим „Музеј града“ у Бачкој Паланци и дворац Дунђерски у Челареву.
Осим за спортски риболов, по коме је познато, ово језеро се користи и у рекреативне сврхе. На њему се налазе три лепо уређене плаже. Једна је названа Мала, друга Велика, а трећа је плажа Попово.
Околина Бачке Паланке
Да не мислите да ће вам бити досадно ако одлучите да одмор проведете у овом питомом војвођанском градићу. У Бачкој Паланци и њеној околини се налазе многа занимљива места.
Најстарија кућа у целој општини се налази баш у овом месту и то је кућа породице Кравић. На око 10 километара удаљености од града је и Челарево.
Тамо можете посетити дворац Дунђерских, као и археолошко налазиште Аварска некропола. Још су 1972. године започета истраживања, а откривено је 650 гробова. Оно што је посебно интересантно јесте што гробови припадају различитим етничким групацијама. Окарактерисано као археолошко налазиште од изузетног значаја, налази се под заштитом државе.
Музје пива- Челарево
У склопу индустријског комплекса пре неколико година отворен је и јединствени музеј пива на Балкану са преко 400 експоната који су коришћени у изради и складиштењу пива пре више од стотину година. Једне од најинтересантнијих поставки музеја су машина за пуњење флаша, мале ледаре и шанк где се служило пиво.
Музеј пива у Челареву део је туристичке понуде Војводине, а поред њега у склопу туре могу се видети постројења за производњу и паковање пива, као и неизбежна слободна дегустација различитих производа пиваре.
Посетиоци поред музеја могу обићи и дворац Дунђерских, за који се везују приче о неоствареној љубави ћерке Лазара Дунђерског, Ленке и Лазе Костића.
Тако да је на овом простору настала једна мала пивара са тадашњим капацитетима око 10 хиљада хектолитара, која је у то време имала и парну машину и електрични мотор и могла је да направи велике количине пива за то време, то је било 10 хиљада хектолитара. Све до избијања Великог рата та производња је јако добро ишла, и продаја наравно, касније доласком ратова та продаја је опала као и број конзумената.
У годинама пре избијања Првог балканског рата и колонизовања првих српских породица из Босне и Херцеговине, некадашњи Чиб, а данашње Челарево, важило је за једно од места зачетника пиварске индустрије у Војводини. Крајем 19. века, у току велике индустријске револуције, земљопоседник Лазар Дунђерски отвара овде једну од првих војвођанских пивара давне 1892. године.
Карађорђево – Ергела коња
На истој удаљености од Бачке Паланке, али у другом правцу се налази и Карађорђево, које је познато по једној од најбогатијих ергела коња. Ергела постоји од 1885. године, а од 1983. године ту постоји и Музеј ергеле, у коме се чувају неки изузетно интересантни експонати.
Можда најстарија књига утисака, у којој се налазе потписи многих значајних личности тога доба потиче из 1927. године и налази се у данашњем музеју у Карађорђеву. Пошто је познато да је током владавине Јосипа Броза управо овде био организован дипломатски лов, то су Карађорђево посећивали многи значајни државници тога доба.
Олимпијски базен у Бачкој Паланци – Атракција
Олимпијски базен се налази у предивном крајолику приобаља Дунава и заливног језера Тиквара, а у спортско-рекреационој зони са отвореним спортским теренима и спортским халама у непосредној близини центра Бачке Паланке.
Димензије базена су 25,00 x 50,00м, почетна дубина је 2 метра, а радно време базена је сваки дан од 10 до 19 часова.
Целодневна карта за одрасле је 250 динара, полудневна (после 15:00 часова) 150 динара, за децу узраста од 10 до 18 година 100 дин, за децу млађу од 10 година улаз је бесплатан, али уз присуство родитеља или пунолетне особе.
Pogledaj: Lazar Dunđerski – najbogatiji Srbin svog doba
