Prenosimo reportažu Dnevnika o Ravnom Selu, koje se nalazi nadomak Despotova.
Za Ravno Selo meštani kažu da je najlepše, logično, ali ne zato što je njihovo, već zato što je mirno, ljudi su veliki domaćini, a u mestu se nema šta mnogo menjati.
Blizina Vrbasa, čijoj opštini i pripada, kao i Novog Sada, omogućavaju ljudima, prevashodno mladima, da ostaju u selu i nastave da se bave poljoprivredom na dedovini. Takođe, u samom mestu imaju sve što im je neophodno, od prodavnica, pošte, lekara, razume se i kafana, ali i kvalitetnog obradivog zemljišta, lepe prirode i Jegričke.
– Zašto menjati nešto što valja i što je dobro – pita nas novoizabrani predsednik Saveta Mesne zajednice Ravno Selo i veterinar po struci Aleksandar Saša Teofanov.
– Ne bih ništa menjao, jer uz neke popravke i dopravke, kao i neke investicije uz koje će se ljudima olakšati život, sve je u redu.
Kako smo čuli, ima i onih koji se doseljavaju u Ravno Selo da žive, te kupuju kuće po ceni do 15.000 evra, ili uz subvencije koje se dodeljuju mladim bračnim parovima.
Istina, i sami stičemo utisak da u tom selu od oko 3.000 duša, manje-više sve fercera, a i kao gosti smo se posebno prijatno i dobrodošlo osećali. Ukravši možda poslednje lepe dane početka jeseni, Ravno Selo je samo po sebi delovalo kao toplo i pitomo mesto koje u svakom delu ima nešto što vam može privući pažnju – od vetrenjače, najstarije kafane, sređene škole i fantastične sportske hale pri školi, ušuškane Jegričke, fascinantno naređanih plastenika u kojima se uzgaja paprika…
[rev_slider alias=“podunavlje-2-„][/rev_slider]
Ukravši možda poslednje lepe dane početka jeseni, Ravno Selo je samo po sebi delovalo kao toplo i pitomo mesto koje u svakom delu ima nešto što vam može privući pažnju – od vetrenjače, najstarije kafane, sređene škole i fantastične sportske hale pri školi, ušuškane Jegričke, fascinantno naređanih plastenika u kojima se uzgaja paprika…
Ljudi se ove uglavnom bave poljoprivredom, ratarstvom, pomalo povrtarstvom – priča Teofanov, dodajući da se najviše uzgajaju kukuruz, pšenica i soja.
– Imamo nekoliko voćara koji su počeli da proizvode lešnik. Imamo dve familije paprikara, jedni imaju oko 20 plastenika, a drugi 70. Zemljište je ovde kvalitetno, sve je prva klasa, na čitavoj teritoriji opštine Vrbas. Stočarstvo je već slabije, jer kako padaju cene, odustaju ljudi, pa se bave samo ratarenjem, a inače je to bilo povezano. Tako da, slabo ima posla za veterinara… Imamo nekoliko familija koje drže krave za mleko, ali toga je svaki dan sve manje i manje. Preorijentišu se ljudi, usklađuju se od godine do godine, kako su usmerene subvencije.
Ipak, oni koji se ne bave poljoprivredom, zaposlenje traže u Vrbasu i Novom Sadu gde svakako imaju brojne firme i gigante koji zapošljavaju. A kako smo čuli, ima i onih koji dolaze u Ravno Selo da žive, te kupuju kuće po ceni do 15.000 evra, ili uz subvencije koje se dodeljuju mladim bračnim parovima.
– Doselili su nam se i Rusi i uklopili su se bez problema – kaže naš sagovornik, navodeći da najviše u selu ima starosedelaca, potom Crnogoraca, Bosanaca, ljudi iz južne Srbije i nekoliko Makedonaca.
A ono po čemu je Ravno Selo najviše poznato, je filmski festival koji je osnovao glumac Lazar Ristovski, koji je i sam rodom iz tog mesta. Osim te manifestacije, u Ravno Selo vas može privući i fijakerijada, ali i slava sela koja se obeležava 22. maja kad je Sveti Nikola letnji.
Čitav vek kod Šelerovih na piće
Najstarija kafana u Ravnom Selu naredne godine obeležiće pun vek postojanja. Kada je osnovana, najpre je nosila naziv „Balkan“, potom „Šelerova kafana“ po porodičnom špicnamenu, a danas iznad ulaza stoji natpis „Vojvodina“, a u njoj vas dočekuje trenutni vlasnik, predstavnik treće generacije, glavom i bradom Stojan Nedeljkov, u sve odelu sa leptir-mašnom.
– Ja sam u kafani od ’53, tu sam puzio po njoj – priča naš domaćin. – Naiđu gosti… Nekad su pili samo špricer, a sad pivo. Pre, kad su ljudi išli na pijacu, dolazili bi ovde i pili kafu, a korpa za smeće je bila puna od opušaka! Eh, tad je bilo toliko mnogo novca, da nismo mogli da izbrojimo…
Iako su, kako u šali vlasnik kaže, zidovi najstariji u kafani, nama je za oko zapao Cenovnik koji se u „Vojvodini“ nalazi već 70 godina, a donet je iz jednog novosadskog lokala.
– Nekad je mesara bila ovde iza, a dok je mati bila živa, specijalitet kuće je bio paprikaš od goveđe iznutrice. Toliko je bio gust, da kašika nije mogla da propadne. A jeli su ga svi doktori, pukovnici, generali…
Za dostojanstven život Ravnoselaca
Prošlo je već šest godina otkako je izgoreo Dom kulture u Ravnom Selu, s podizanjem iz pepela se počelo, te će novi objekat biti savremeno opremljen, sa 223 sedišta, multifunkcionalnom salom i napolju sa malim terenom za sport i košarku. Sveukupni radovi su vredni 200 miliona dinara i stoga će postati centar svih zbivanja u selu. Od ostalih značajnijih investicija, Ravnoselce čekaju i radovi na vodovodnoj i kanalizacionoj mreži, sa čime će se početi naredne godine. U osnovnoj školi „Branko Radičević“ biće rešeni mokri čvorovi, za šta je Pokrajinska vlada izdvojila tri miliona dinara. Kad se sve sabere, cilj svih ulaganja jeste da i meštani Ravnog Sela imaju sve uslove za dostojanstven život i u manjoj sredini.
