Можда чувени троугао Бач, Бачки Петровац и Бачка Паланка у јужном делу Бачке није у врху топ туристичких дестинација у Србији, али фотограф Иван Страхинић тврди да обилазак овог дела Војводине може бити интересантно искуство.
– Бач, Бачки Петровац и Бачку Паланку можете да обиђете за један дан, али они који желе да уживају у чарима Бачке могу да одвоје и више дана зато што нуди много више садржаја. Моја препорука је да свакако нађете времена и посетите ова места. Бићете пријатно изненађени – убедљив је наш фото-водич.
Кренимо зато редом у опису.
Бач је градић смештен на крајњем западу Војводине до кога се из Новог Сада стиже кроз непрегледне равнице и неколико насеља. Према документима, био је насељен још током млађег каменог доба, а касније је био предмет освајања и насељавања бројних народа и цивилизација, укључујући Аваре, Монголе и Турке. Доказ бурне историје су остаци тврђаве из 14. века, која делује импозантно, иако је оштећена.
– За тврђаву у Бачу кажу да је најстарије, највеће и најочуваније средњовековно утврђење на територији Војводине. Просто се лепи за фотоапарат својом лепотом, јединственошћу и архитектуром. Донжон кула с лепо уређеним платоом и кратак обилазак Бача остају у лепом сећању – тврди Страхинић.
Тврђава није једини споменик културе од изузетног значаја у овом месту. Ту су и православни манастир Бођани и Фрањевачки самостан коме су темеље поставили припадници витешко-монашког реда Витезови Светог Гроба Јерусалимског (борци крсташких ратова 1169). Бач има и католичко светилиште Калварију (место ходочашћа у време ускршње недеље) и хамам, једину донекле очувану грађевину исламске културе у Војводини. Има још мнгоо разлога да се обиђе Бач: дворац Фриц-Христић, Дидина кућа, етно-кућа “Чапеља”, салаши, чарде…
А ми идемо даље.
Бачки Петровац је постао урбано насеље кад је средином 18. века Матеј Чањи из Новоградског Малинца на позив Михајла Чарнојевића довео на футошко велепоседништво прву групу Словака. Чањи је тада довео 128 породица, а у знак захвалности што је уложио напоре да насели ово подручје, добио је статуу у парку који носи његово име. Данас је Бачки Петровац образовни и културни центар војвођанских Словака, чију традицију и културно наслеђе негује. Може се похвалити и аква-парком, који током лета привлаче велики број туриста. После купања, Страхинић препоручује “обилазак тамошњег дворца Дунђерски уз обавезну посету оближњој Паланци”.
За Бачку Паланку кажу да је шумовита, ведра и надалеко позната по дугој историји и природи. И Страхинића је изненадила садржајима и атмосфером. Како каже, Специјални резерват природе Багремара је савршен за пролећни обилазак док за лето предлаже Парк природе Тиквара која пружа осећај идиличног приморског места.
Импозантна тврђава
Некадашње војно упориште подигнуто је на мањем острву, насталом од меандра реке Мостонге. Настанак му се везује за период од 1338. до 1342. године, када је краљ Карло Роберт Анжујски ојачавао границе краљевства. То је и време успона цара Душана и српско-угарских ратних сукоба, због чега је краљ Карло желео утврђење. Тако је Бач добио четвороугаону централну Донжон кулу (висока 35 метара) са још седам кула од којих је опстало пет.
Улаз кроз Шиљак
Испод тврђаве се развијало цивилно насеље – подграђе, у које се улазило преко дрвеног покретног моста кроз капију Шиљак. Сама кула-капија је у основи четвороугаона с опекама и с лучно обликованим отвором. Подграђе данас има око 30 кућа, а капија представља везу ка савременом граду, преко савременог моста.
Дворац Дунђерски
Дворац Дунђерски изграђен 1826. представља језгро Музејског комплекса у Кулпину. И мали и велики дворац саградила је друга и трећа генерација породице Стратимировић. Велики дворац је реконструисан 1912, када је имање било власништво породице Дунђерски, а задржала је сва обележја класицистичког стила.
“Пала Анка”
На простору Бачке Паланке је, по легенди, живела лепотица Анка за чију љубав су се сви борили. У једном од окршаја, Анка је настрадала и прочуло се да је “пала Анка”. Отуд назив Паланка. Не зна се колико је то тачно, али јесте занимљиво.
