Udruženje Ljubinjaca u poseti Gajdobri

Svoji kod svojih

1003
Na trgu Luke Vukalovića u Gajdobri: Jovo Radoš, Veljko Brborić, Milenko Lučić, Čedo Bjelica, Stevan Sikimić, Petar Bakmaz, Božidar Milović, Spaso Komad, Čedo Brborić, Risto Dangubić, Mile Savić i Milovan Pecelj

U prestonici Srba Hercegovaca u Srbiji, u Gajdobri, ispred čijeg Doma kulture se nalazi veličanstven spomenik vojvodi Luki Vukaloviću, održan je susret zemljaka.


Predsednik Mesne zajednice Gajdobra Risto Dangubić je sa saradnicima, u čitaonici Doma kulture, ugostio 5. juna 2021. godine, delegaciju Udruženja Ljubinjaca, koju je predvodio predsednik udruženja Milovan Pecelj, akademik ANURS.

Pecelj, koji je i sam rođen u Gajdobri, istakao je da je ovo mesto najprepoznatljivije stanište Hercegovaca u Srbiji i zbog činjenice da u njoj živi veliki broj Ljubinjaca i njihovih potomaka, pa nije bilo ništa prirodnije nego da dođe do što bolje saradnje između Udruženja i MZ Gajdobra.

On je upoznao domaćine sa planovima Udruženja Ljubinjaca. Prva aktivnost u narednom periodu biće rad na izdavanju monografije Ljubinja, za čije potrebe će biti angažovani ozbiljni naučni radnici.

Takođe, Pecelj je obavestio da će udruženje Ljubinjaca pratiti epidemiološku situaciju i u skladu sa zakonskim propisima možda već do kraja ove godine organizovati 2. Sabor Ljubinjaca. Želja je da se Sabor ponovo održi u beogradskom restoranu “Jezero”, a okosnicu programa i ovoga puta činiće AKUD „Španac“.

Kao treći segment rada Udruženja Ljubinjaca istaknuta je potreba da se pokuša napraviti registar Ljubinjaca i njihovih potomaka u Srbiji u čemu bi MZ Gajdobra mogla dati značajan doprinos.

DANGUBIĆ: Mesne zajednice izgubile značaj!

Predsednik MZ Gajdobra Risto Dangubić, koji je i jedan od vodećih privrednika (vlasnik firme Align Conel i fabrike za preradu plastike Alwag), ne samo u opštini Bačka Palanka, već i u čitavoj severnoj srpskoj pokrajini, upoznao je prisutne sa situacijom u mestu.

Mada Gajdobra broji oko 2.500 stanovnika i zapošljava oko 1.600 ljudi, i ova zajednica se suočava sa velikim demografskim problemima, jer mladi odlaze u veće centre, ponajviše u obližnji Novi Sad.

Uprkos izuzetnim sportskim rezultatima u košarci, rukometu i fudbalu, Dangubić je izrazio zabrinutost za budućnost i perspektivu, ne samo za sport, nego i za druge oblasti društva, jer uprkos stimulativnim merama države godišnje se u Gajdobri rodi tek do 30 beba.

Dangubić je istakao da je zahvaljujući blagonaklonosti predsednika Vlade AP Vojvodina Igora Mirovića pre dve godine otvorena sportska hala koja je počela da se gradi još pre skoro tri decenije, ali da je veliki problem što je projekat rađen po standardima iz prošlog veka. Iz tog razloga uskoro će da započnu radovi na dvorani zbog unapređenja energetske efikasnosti.

U cilju što bolje infrastrukturnog potencijala i zadržavanja mladih na selu, neophodno je da se uradi gasifikacija, ali i omoguće drugi sadržaji.

Dangubić je naveo da je odlukom lokalne samouprave došlo do reorganizacije komunalne delatnosti.

To je dovelo do situacije da je zatvoreno lokalno komunalno preduzeće koje je brojalo 42 zaposlena radnika, a zbog stečajnog postupka zaključan je i ugostiteljski objekat, koji je mogao da primi 300 gostiju, pa trenutno Gajdobra i nema kapacitete u kome bi se mogao okupiti veći broj ljudi.

Kao ključni problem Dangubić je istakao Zakon o lokalnoj samoupravi, koji je potpuno obezvredio instituciju mesne zajednice, jer su sve nadležnosti premeštene na nivo opštinske vlasti.

Zbog velikog broja zaposlenih, Gajdobra u dobroj meri puni opštinski budžet, koji se raspoređuje i na druga okolna mesta koja su slabije razvijena.

Ono što je prethodnih godina izdvajalo ovu sredinu je samodoprinos, koji je prikupljan preko ličnih dogodaka svakog zaposlenog žitelja Gajdobre, a korišten je za finansiranje sporta, kulture i drugih potreba.

Postojećim Zakonom je takav vid finansiranja onemogućen, pa je želja Gajdobrana da se u narednom periodu propisi promene i vrate ranije nadležnosti mesnoj zajednici.

Uprkos ovim problemima, Dangubić je naveo da će se, ponajviše zahvaljujući razumevanju predsednika pokrajinske Vlade, pored radova na poboljšanju energetske efikasnosti sportske dvorane, raditi na uređenju biciklističke staze koja povezuje Gajdobru i Novu Gajdobru. Veliki infrastukturni projekat biće i kompletna rekonstrukcija osnovne škole “Aleksa Šantić” koja je srpstvu podarila 47 doktora nauka, zbog čega je Gajdobra sa pravom dobila epitet “srpske Sorbone”.

LUČIĆ: Ugledamo se na Gajdobru!

Predsednik Savjeta mjesne zajednice Nova Gajdobra Mladen Lučić nedavno je po drugi put dobio povjerenje mještana na izborima. On je istakao da, uprkos činjenici da prema biračkom spisku ovo mjesto ima nešto malo više od hiljadu stanovnika, realno u njoj boravi oko 800 ljudi, uglavnom sastavljenih od kolonista koji su porijeklom iz Hercegovine i Krajine.

Lučić je istakao da se Nova Gajdobra privredno naslanja na Gajdobru. Prema njegovim rečima, upravo je porodica Dangubić zaslužna za opstanak čitavog kraja, dok je kao najznačajniji privredni subjekt u Novoj Gajdobri naveo “Al Rafaved”, kupca nekad čuvene zemljoradničke zadruge “Jadran”.

Lučić je istakao da je sport u Novoj Gajdobri u uzlaznoj putanji što dokazuje odnedavno ujedinjavanje dva odbojkaška kluba, a nakon dugo godina tavorenja zaživio je i fudbalski klub Soko, koji je već prve sezone došao u situaciju da se u baraž utakmici sa Liparom (opština Kula) bori za ulazak u viši rang takmičenja.

Lučić je sa ponosom istakao i sjajan rad KUD „Jovan Dučić“, koji je jedan od ponajboljih društava u opštini.

On je prisutne pozvao da dođu na već čuvenu Sačijadu koja se održava 27. juna u Novoj Gajdobri i ima internacionalni karakter. Dan ranije održava se kulturno umetnički program, gde pored domaćeg, učestvuju i druga regionalna folklorna društva.

Lučić se složio da je mesna zajednica potpuno obezvređena ili kako je to slikovito opisao “kuća bez prihoda”.

Uprkos limitima u Novoj Gajdobri se gradi nova zgrada mesne zajednice, koja bi trebalo da bude završena 2023. godine. Pored mesne kancelarije u prizemlju će biti sala namenjena za različite vrste događaja.

Nova Gajdobra je nedavno, u skladu sa okolnostima, obeležila hramovnu slavu Svetog Vasilija Ostroškog i Tvrdoškog, koja je ustanovljena 2006. godine.

Kao veoma prepoznatljivu manifestaciju Lučić je naveo Dane kolonizacije koji su održani 2017, 2018 i 2019. godine zahvaljujući kojima je došlo do zbližavanja opštine Bačka Palanka sa Gradom Trebinjem i opštinom Ljubinje.

Domaćine je biranim rečima pozdravio i predsednik Skupštine Udruženja Ljubinjaca prof. dr Veljko Brborić koji je poklonio i određen broj knjiga za lokalnu biblioteku.

Povelje zaslužnima

U znak zahvalnosti za doprinos i afirmaciju zavičajnih ideja Udruženje Ljubinjaca nagradilo je Poveljom Rista Dangubića, Spasa Komada i Božidara Milovića, koje je uručio predsednik udruženja Ljubinjaca, Milovan Pecelj.

Dogovoreno je da ubuduće jedan od potpredsednika Udruženja Ljubinjaca zastupa Gajdobrane.

Legenda Gajdobre: Spaso Komad

U nastavku sastanka govorili su još bivši potpredsednik pokrajinske vlade Spaso Komad, predsednik Saveza guslara Srbije prof. dr Jovo Radoš, Petar Bakmaz iz RK “Hercegovac”, predsednik Udruženja Srba Hercegovaca iz Novog Sada Božidar Milović, čuveni pulmolog i potpredsednik Udruženja Ljubinjaca dr Stevan Sikimić, nekadašnji kapiten omladinske košarkaške reprezentacije Čedo Brborić i urednik portala Slobodna Hercegovina Trifko Ćorović.

Skupu su prisustvovali i sekretar MZ Gajdobra Mile Savić, Milenko Lučić i Čedo Bjelica iz lovačkog udruženja “Jelen” iz Gajdobre.

 

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here