Др Младен Стојановић рођен је 7. јула 1896. године у Приједору. Као тузлански ђак, Младен је због повезаности са Младом Босном осуђен 30. септембра 1915. на 16 година робије. Три године касније амнестиран је и одлази на студије медицине у Беч.
Након повратка у родни крај придобио је симпатије народа лечећи сиротињу бесплатно. Током 1940. године примљен је у Комунистичку партију Југославије. Доласком окупације, Младена хапсе и утамничавају усташе као комунисту. Побегавши из затвора упутио се у козарачка села Доњи и Горњи Орловци где је 25. јула одређен за руководиоца НОП-а за Козару. Као командир истакао се у окршајима са усташама, четницима и Немцима код: Мраковице, Турјака, Металца, на прузи Босанска Костајница-Приједор итд. Убијен је од стране четника 2. априла 1942. године. У његову част Други крајишки (козарски) НОП одред, 19. априла 1942. године, добио је назив Други крајишки НОП одред „Др Младен Стојановић“. За народног хероја проглашен 7. августа 1942. године указом Врховног штаба НОП и ДВЈ.
Др Младен је био и инспирација у југословенској кинематографији. „Доктор Младен“ је филм из 1975. године. Режирао га је Мидхат Мутапџић, а сценарио је написао Раде Башић. Младена је глумио прослављени глумац Љуба Тадић.
Извод из књиге „Доктор Младен“ (Раде Башић): Младен је темељно схватио линију Партије и сав свој огромни углед заложио за разумијевање и побједу братства и јединства међу Србима, Хрватима и Муслиманима у Босанској крајини. Чувши да су неки Муслимани у Козарцу узнемирени и да страхују од партизана, он пише писмо своме добром познанику Еминбегу Заимовићу, са којим је још од првих дана борбе обновио и учврстио пријатељство:
„Драги Еминбеже, дође вријеме да ти се јавим из Козаре, не више као доктор, него као један од многих бораца и заштитника сиротиње, радника и сељака, поштених и честитих грађана, без разлике вјере и народности. Дознао сам да је муслимански свијет у врло тешком економском положају, дà је поремећен сав досадашњи мирни живот, да народ страхује од »четничке« освете.
Није крив муслимански народ за недјела и злочинства неколицине плаћеника, пропалица и коцкара. Многи муслимански синови изгинули су у борби са нашом Народноослободилачком војском, штитећи крвнике и издајице хрватског народа – Павелића и Гутића, слуге и измећаре Хитлера. Ти мене, Еминбеже, познајеш добро. Ја сам ти најбоља гаранција за то да се невиним, честитим Муслиманима неће ништа догодити. Крвници и злочинци биће предани народном суду ове наше многобројне и храбре војске, у којој има и Хрвата и Муслимана, неколико стотина. Нека се врате својим кућама наши стари добри и честити – пријатељи, нека се опскрбе храном, нека не дозволе да муслимански синови буду жртве у овој борби у којој ћемо побиједити ми – Народноослободилачка војска, уз помоћ моћних армија Совјетског Савеза, Енглеске и Америке.
Поздрави оне старе познанике, реци да буду без бриге, ми ћемо штитити све честите и поштене. Уз пријатељски максуз селам, шаљем ти и наш…
Смрт фашизму – Слобода народу!“
Др Стојановић
Младеново у част доктора
Младеново је своје садашње име добило тек после другог светског рата. До 1945. године, када су комунисти променили назив, село је носило име Букин. Насеље се спомиње средином 13. века када је мађарски гроф Буки добио острво „Хагла“ указом краља Беле ИВ, три километра јужно од садашњег Младенова. Саградио је мало село и назвао га Буки (Букин). За време владавине Отоманске империје у 16.веку село је било насељено углавном Србима.
Године 1750. Дунав се излио и уништио првобитно насеље. Становници су саградили ново село 1,5 км северно, али и то насеље је било уништено у катастрофалној поплави само шездесет година касније (1810. године) у којој су многи становници изгубили животе.
Након тог догађаја село је опет премештено додатних 1,5 км на север на постојећу локацију и на тај начин осигурано од поплава (садашње Младеново је на надморској висини од 87 метара).
Немци су почели у тадашњи Букин да се насељавају 1812. године. Пољопривреда је брзо узнапредовала у 19. веку. Село тада добија своју прву пошту, школу, библиотеку и амбуланту.
Након Другог светског рата у село стижу „колонисти“ из ратом изнурене и опустошене Босне. Новом дому дају садашње име Младеново у сећање на ратног хероја др Младена Стојановића чија је биста постављена на споменику палим борцима у центру села.
Сећање на др Младена Стојановића и традицију крајева одакле се становништво Младенова колонизовало чува и Културно уметничко друштво које управо носи назив КУД „Др Младен Стојановић“ а активно је још од 1946. године.
