Економиста Горан Радосављевић изјавио је да је куповна моћ грађана Србије у последњих годину дана значајно опала и да их тек очекује драстичан пад стандарда.
Радосављевић је казао да статистика у овом тренутку не прати верно шта се стварно дешава када је у питању животни стандард становништва.
Према најновијим подацима Републичког завода за статистику, просечна нето зарада у мају ове године износила је 74.168 динара док је медијална нето зарада (50 одсто запослених у Србији) за исти период била 56.582 динара.
Радосављевић наглашава да је Србија сa просечним платама достигла релативно висок ниво, међутим, „просечне цене их сустижу и не само просечне цене, него и цене основних животних намирница“.
„Суштински проблем је што грађани Србије троше највећи део свог дохотка на храну, становање и енергију и то су три компоненте које су у Србији значајно поскупеле“, казао је он.
Према последњим доступним информацијама из Министарства трговине, туризма и телекомуникација Србије, просечна потрошачка корпа у априлу ове године вредела је 83.633 динара, што је 1,15 пута веће од тадашње просечне плате.
Данас грађани Србије за просечну плату плату од основних животних намирница себи могу да обезбеде 1,1 тону брашна Т-500, 343 литра уља, 765 килограма шећера, или 674 литара млека. За садашњу нето просечну плату купци ће моћи себи да обезбеде 105 килограма свињског бута без коске, око 4.000 комада јаја или 742 килограма кромпира.
На основу ове анализе се види да иако је просечна плата порасла скоро двоструко у односу на 2012. годину, куповна моћ грађана није толико скочила, а у односу на медијалну зараду, потрошачка корпа је још скупља.
Просечна нето зарада у мају 2012. године износила је 40.442 динара, што је скоро упола мање него данас.
„Цена хране је у Србији поскупела значајно више у просеку него у Европској унији, док цене енергената нису зато што су они контролисани од стране државе али је само питање тренутка када ће се то десити. Цена становања је имала драстичан скок раста цене квадрата, и кад узмемо те три компоненте долазимо до тога да је наша инфлација не 11 одсто како то каже заванична статистика, него инфлација која погађа највећи број градјана је од 15, 20 и више одсто“, нагласио је Радосављевић.
Пре десет година, када је просечна нето зарада износила је 40.442 динара, грађани Србије су за једну нето просечну плату могли себи да приуште 321 литар сунцокретовог уља, 440 килограма белог кристал шећера, или 901 килограм брашна Т-500.
Такође, грађани су за своју просечну плату могли да купе скоро 3.000 комада јаја, 1,2 тоне кромпира, 620 литара млека или 96 килограма свињског бута без коске. Просечна потрошачка корпа за мај 2012. године износила је 57.921 динара, што је било 1,43 пута веће од тадашње просечне плате. За минималну просечну корпу требало је издвојити 30.581 динара.
Радосављевић који је професор на FEFA факултету, додаје да није битан само ниво који је достигнут него и динамика којом се кретало.
„Динамика је била веома спора до 2017. године од када је нешто бржа, па је после успорена ковидом као и код свих. Ако поредимо неке друге земље, Румунија је 2011. године била на истом нивоу ко и ми, а сада има 20 – 30 одсто бољи животни стандард него Србија“, објаснио је Радосављевић.
Проценио је да у суштини животни стандард у односу на 2012. годину није битно бољи да би грађани Србије могли да кажу да живе боље него 2012. године и да имају лошију перспективу, али и да је чињеница да неки живе боље, а неки лошије.
„У Србији је једно друштво парадокса у економском смислу, код нас се станови купују за кеш, а живи се на кредит и само је питање тренутка када ће тај живот да дође на наплату и тог тренутка ће се видети стварно какав је квалитет живота у Србији“, закључио је Горан Радосављевић и нагласио да ће камате наставити да расту, те ће се након тога видети реални квалитет живота у Србији.
