BAČKA PALANKA: Dobrovoljno davanje krvi, može se slobodno reći postala je tradicija u bačkopalanačkoj porodici Knežević. Naime, dragocenu tečnost, koja je nekima i život značila, svojevremeno je davao otac junaka ove priče Sretka – Ilija.
Ilija je, izgleda bio putokaz svojim sinovima starijem Sretku i mlađem Nedeljku, koji su išli, i još uvek idu očevim stopama.
– Prvi put sam dobrovoljno dao krv, kao devetnaestogodišnji vojnik u Karlovcu 1974.godine. Od tada pa sve do prošle godine, dragocenu tečnost koja je nekima verovatno i život značila, dao sam sto sedam puta. Inače, moja krvna grupa je B pozitivan. Nakon skidanja vojničke uniforme i povratka u Bačku Palanku, nastavio sam da dajem krv. Ranije se krv davala u sadašnjoj zgradi biblioteke „Veljko Petrović“, potom u Domu zdravlja u Bačkoj Palanci, a poslednjih godina u prostorijama Crvenog krsta Bačka Palanka koje se nalaze u ulici JA.
– Retko se dešavalo da izostanem sa redovnih akcija dobrovoljnog davanja krvi. Svojevremeno sam krv davao i četiri puta godišnje, a najčešće tri puta za godinu dana. Sećam se da sam jednom prilikom krv dao izvesnoj devojci, iz vene u venu, koja je bolovala od leukemije. – kaže Sretko Knežević, koji od protekle godine zbog limita od
65 godina, više ne daje krv.
Osim što je dobrovoljnim davanjem krvi, pomagao drugima, Knežević je na neki način pomogao i sebi.
– Redovnim davanjem krvi, dolazi do njenog obnavljanja u čoveku tako da svi davaoci osim što pomažu drugima, poboljšaju kvalitet vlastite krvi, tako da neki način pomažu i sami sebi. Upravo to su razlozi zbog kojih bih, posebno devojkama i mladićima, prepopručio da se uključe u akcije dobrovoljnog davanja krvi. Baš zbog toga, još jednom bih prepopručio svima, posebno mladima da se već tokom prve akcije dobrovoljnog davanja krvi jave, i
daju krv. Na taj način će, verovatno nekome spasiti život, a i samima sebi će pomoći.
Mislim, da nema ništa vrednije ni humanije od toga, da nekom spasite život – ističe Knežević.
Ranije su dobrovoljni davaoci krvi iz bačkopalanačke opštine imali određene benefite, ali danas na žalost, gotovo da su im oni potpuno uskraćeni.
– Da počnem pre svega od slobodnih dana koje smo dobijali, kao nagradu za dobrovoljno datu krv. Konkretno ja sam radeći u „Sintelonu“, svojevremeno kao davalac krvi dobijao tri slobodna dana. Kasnije je to smanjeno na dva, da bi se na kraju sve svelo, na nekoliko sati odlaska sa posla.
Kao kajakaš, redovno davao krv
Gotovo ni jednu akciju dobrovoljnog davanja krvi, dok je bio mlad, nije propustio Sretko Knežević.
– Kao veoma mlad uključio sam se u rad KK „Partizan“, danas KK „Tarkett“. Zahvaljujući između ostalog i redovnim treninzima, nisam imao zdravstvenih problema. Upravo zato sam u vreme dok sam trenirao i takmičio se, redovno davao krv. Inače kao kajakaš
takmičio sam se u discilinama k – 2 na 1000 metara i štafeti k – 4 na 500 metara – naglašava Knežević.
– Ovde u Bačkoj Palanci ukinuli su nam i benefite, koji su se odnosili na besplatno vađenje krvi u laboratoriji, kao i ulazak kod izabranog lekara, bez čekanja na red. Koliko mi je poznato u Novom Sadu davaoci krvi uživaju određene privilegije. Međutim, i pored toga naša opština je i dalje među vodećima u Srbiji po broju dobrovoljnih davalaca krvi. Nadam se da će tako i dalje biti, mada mislim da dobrovoljni davaoci krvi iz bačkopalanačke opštine, zaslužuju veću pažnju i veće privilegije, bar onakve kakve su nekada imali. Za povlašćeniji status dobrovoljanih davalaca krvi iz naše opštine, mislim da bi neko
trebao da se bori i izbori. Oni to sigurno zaslužuju – ističe Sretko Knežević.
U OO Crvenog krsta u Bačkoj Palanci, Sretku Kneževiću i ostalim dobrovoljnim davaocima krvi iz bačkopalanačke opštine, priznanja i nagrade za humanost (sto dobrovoljnih
davanja krvi), biće uručena tokom ove godine. Skromna svečanost tim povodom, biće najverovatnije održana u prostorijama OO Crvenog krsta u Bačkoj Palanci.
Pročitaj: Više nego uspešan start „lavića“
