Nekada je u Vojvodini bilo pravilo da se „žena pazi, a šunka se vole!“. Ta vešto osmišljena dosetka vekovima je imala opravdanje, jer je šunka bila i ostala najveći gastronomski dragulj na ovim prostorima. Osušeni zadnji but od svinje bio je deo porodičnog ponosa i statusa. Ko je imao šunku, ne samo da je bio srećan, već je mogao da bude spokojan da mu porodica neće gladovati, a i da će biti u prilici da u toj mesnoj poslastici uživaju i gosti.
Tehnologija pripremanja šunke je donekle različita od one kojom se pravi pršuta, što je u stvari isto jer se oba delikatesa dobijaju od zadnjeg svinjskog buta. Šunka se u Vojvodini priprema od novembra do januara (u vreme svinjokolja), salamuri, dimi i – suši! Upravo ovih dana, šunke iz pušnice, posle tavana, podruma ili (ko ima) zrelnice spremne su za trpezu. Ratari su obično načinjali šunku u vreme vršidbe, kad sazri žito i prispe paradajz! Najbolji ukus i doživljaj vojvođanske šunke je kad se odseče parče kao dlan, debljine „s prsta“ i kad se jede – bricom u ’ladoviini!
Šunka je danas u Vojvodini potisnuta i u industriji i u domaćinstvima. Relativno komplikovana tehnologija, niska kupovna moć stanovništva i procedure koje ne dozvoljavaju izvoz šunke i ostalih suvomesnatih proizvoda od svinjskog mesa u EU, doveli su do smanjenja proizvodnje i potrošnje. Najtužnije je što mlađe generacije i ne poznaju ovaj proizvod i što im se šunka servira kroz šunkaricu, stišnjenu šunku, pa čak i „pica-šunku!
Za razliku od naše zemlje, ovaj delikates je cenjen u okruženju i Evropi: šunku i pršutu proizvode i rado jedu u susednoj Hrvatskoj (Slavoniji, Dalmaciji i Istri), Crnoj Gori, Sloveniji, a posebno u Italiji i Španiji gde je najčuveniji gastronomski delikates. Španci svoje šunke pod nazivom iberiko hamon (koje se inače ne dime) u uglavnom nude u svojoj zemlji u „muzejima šunki“, a izvoze je na većinu svetskih meridijana.
INFORMACIJE – Vredi pokušati: šunki još uvek ima u domaćinstvima i kod malih zanatskih mesara u Bačkoj, Sremu i Banatu, okolini Beograda i na Kosmaju. Potražite ih u zanatskim mesarama i na turističkim manifestacijama. Ima pršute i u super marketima, ali je iz – uvoza!
