Dugo će malinari u Vojvodini pamtiti ovu godinu. Suša, koja je bila glavna karakteristika ovogodišnje poljoprivredne proizvodnje naprosto je desetkovala rod mnogih poljoprivrednih kultura, pa i malina.
KARAĐORĐEVO: Kada su zasadi malina u pitanju, situacija nije značajno bolja čak ni tamo gde je primenjena sva agrotehnika, a zalivanje obavljeno preko zalivnog sistema. Zbog malih prinosa, čiji je glavni uzrok suša kao i usled niske otkupne cene ovog voća, većina malinara je prošla kao „bos po trnju“.
O ovoj proizvodnji pričamo sa Zoranom Stanimirovićem iz Karađorđeva.
„U jesen 2015. godine, zasadio sam maline na površini od oko jednog jutra. Krenuo sam skromno, ali veoma ambiciozno uz sugestije stručnjaka iz ove oblasti, nadajući se da ću iako je u pitanju mala površina ostvariti određenu dobit“, započinje svoje kazivanje naš domaćin Stanimirović.
„Planirao sam da vremenom uvećavam zasad, s obzirom da je reč o kulturi za kojom postoji velika tražnja posebno na inostranom tržištu. Početak je tako nešto i nagoveštavao.
U protekloj 2016. godini ostvario sam dobar rod „težak“ 8,5 tona, koji je uz prosečnu cenu od 200 dinara, nagoveštavao da ću u poslu kojim sam počeo da se bavim imati uspeha. Kompletan zasad je pod zalivnim sistemom, što je svakako iziskivalo i dodatna veća ulaganja. Kako su danas mnoge ratarske i voćarske proizvodnje, pa i ova, gotovo nezamislive bez navodnjavanja, bio sam prinuđen da se odlučim na ovaj korak.
Od prvog dana u malinjaku primenjujem sve agrotehničke mere, što je takođe jedan od uslova da se ostvari kvalitetan rod. Sve agrotehničke mere koje primenjujem u malinjaku su na biljnoj osnovi, tako da je proizvod koji dolazi sa moje njive dobrim delom i ekološki“.
Početak je dakle bio kako se samo poželeti može, što je Zoranu bio dodatni vetar u leđa da nastavi sa proizvodnjom malina, sa još većim ambicijama i žarom.
„Poučen iskustvom iz prve godine proizvodnje, očekivao sam da će tokom ove godine situacija biti još bolja. Uostalom, takvi su bili i nagoveštaji. Međutim to se nije dogodilo. Ova godina je za većinu nas koji se bavimo ovim poslom bila katastrofalna. Razloge za to treba pre svega tražiti u nezapamćenoj suši, ali i maloj otkupnoj ceni ovog jagodičastog voća. Naime, u 2017. godini prinosi u malinjaku trebali su biti veći za 2,5 puta nego prošle godine, ali se to nije dogodilo. Naprotiv, prinos je umesto 20, iznosio devet tona po hektaru. Glavni razlog je već pomenuta suša, a zalivni sistem nikako nije mogao nadomestiti manjak vode izatmosfere, pa je rod i pored primene svih agrotehničkih mera bio slab. Uz rod koji je bio prepolovljen,i otkupna cena je bila niža nego lane i iznosila je od 95 do 120 dinara po kilogramu.
Dakle, ove godine većina malinara od ove proizvodnje neće imati ni za hladnu vodu. Ovo tim pre ako se zna, da su neki troškovi proizvodnje bili uvećani u odnosu na proteklu 2016. godinu. Kada se sve ovo ima u vidu, onda ni malo ne čudi što su neki proizvođači malina odlučili da prestanu sa ovom proizvodnjom, iako su u nju mnogo uložili“, vajka se Zoran Stanimirović.
Kada su dalji planovi u proizvodnju malina u pitanju, Zoran je dosta rezervisan.
„U ovom trenutku zaista nisam u stanju da iznesem neke planove. Naime, izvesno je jedino to da ostajem, proizvodim malinu na sadašnjoj površini. Da je situacija
drugačija, sigurno bih razmišljao o povećanju površina pod ovom kulturom, ali za sada od toga nema ništa. Kasnije, ako se sadašnje stanje promeni, odnosno popravi, onda ću drugačije razmišljati i praviti drugi plan. Uostalom, kod nas je teško praviti planove na duže staze u mnogim oblastima, pa tako i u proizvodnji malina, u koju sam moram još jednom reći ušao sa zaista velikim ambicijama“, napomenuo je Zoran Stanimirović.
Sok, slatko, liker i džem od maline
Svestan da od prodaje malina u sirovom stanju ima najmanju zaradu, Zoran se odlučio za finalizaciju proizvodnje kojom se bavi.
„Stidljivo i skromno počeo sam da proizvodim sok, slatko, liker i džem od maline. Kako je u pitanju više eksperimentalna, nego stvarna proizvodnja, dosadašnja iskustva u ovom poslu su veoma dobra. Interes kod kupaca za pomenutim proizvodima postoji, a u kom smeru će ići ova proizvodnja ostaje da se vidi“, jasan je Zoran.
