Bez pršute, čvaraka, slanine, nezamisliva je zimska trpeza. Iako tradicija pripremanja proizvoda od mesa u kućnoj radinosti polako nestaje, još uvek ima onih koji sami hrane tovljenike, a potom prave kobasice i šunke.
BAČKA PALANKA: Dok je svinjokolj nekada bio važan događaj u seoskim domaćinstvima, danas je prava retkost.
Mita Marcikić iz Bačke Palanke, već četiri decenije bavi se mesarskim zanatom. Od svoje petnaeste godine uz oca i dedu, a danas sam, svake godine u novembru priprema hranu za zimu: slaninu, kobasicu, kulen…
„Ranijih godina skoro svaka kuća je organizovala svinjokolj. Danas je to retkost, jer ljudi uglavnom kupuju u mesarama. Komšiluk je dolazio, jedni drugima smo pomagali, kuvali paprikaš i družili se. Duže smo i hranili tovljenike i meso je bilo kvalitetnije. Danas ljudi za pet, šest meseci othrane svinjče od 130 kg i već ga prerađuju“, priča on.
„Šunka se suši deset do dvanaest dana. Kobasice dva do tri dana i veoma je važno je da se meso suši hladnim dimom, bez vatre. Najbolja je piljevina od crvene vrbe i bukve. Pravi domaćini nemaju poverenja u industrijske proizvode, zato planiram da ostanem veran tradicionalnom načinu pripreme mesa“, kaže Mita Marcikić.
