Kada sam saznao gde stanuje ovogodišnje Svetosavsko dete iz OŠ „Desanka Maksimović“, Anđela Cvetković, odmah sam proverio na Gugl mapi, koliko vremena mi treba da stignem do njenog doma – 30 minuta užurbanog hoda. To me nije obeshrabrilo, pošto sam iz iskustva znao, da me čeka jedna prijatna porodica, sa sređenim međusobnim odnosima, gde caruje ljubav i razumevanje.
Nisam pogrešio, otac Miroslav me je dočekao pred kućom i posle stiska ruke, uveo u svoj dom. Po tradiciji u porodicama Svetosavske dece, dočekala su me nasmejana lica i razgovor je krenuo, kao da se poznajemo već godinama.
Anđela Cvetković, ovogodišnje Svetosavsko dete u OŠ „Desanka Maksimović“:
– Ponosna sam što sam postala Svetosavsko dete, pošto me je prvo predložio moj razred, potom su me na Nastavničkom veću, većinom glasova izabrali. U školi od predmeta najviše volim biologiju i crtanje. Volim životinje i biljke, a u školi idem na dodatnu nastavu iz biologije. Zahvaljujuči i tome, na školskom i opštinskom takmičenju osvojila sam treće mesto.
Volim i da crtam i slikam, a planiram da upišem srednju umetničku školu u Novom Sadu. U slobodno vreme družim se sa drugaricama, vozimo rolere. Ponekad odem i do kompjutera, kada za to imam slobodnog vremena. Drugarima bih poručila, ako žele jednog dana da postanu svetosavsko dete, da uče, poštuju starije, pomognu drugima i da budu pošteni.
Mama Adrijana je, sasvim normalno, ponosna na uspeh svoje
kćeri.
– Veoma sam ponosna i mnogo mi je drago što je izabrana i što se trudi i radi. Malo smo iznenađeni njenim izborom, pošto Anđela pohađa VII razred, a do sada su uglavnom birali decu iz poslednje godine osnovne škole. Pošto sam u porodici uglavnom ja više sa decom (Cvetkovići imaju još jednu, mlađu kći), trudila sam se da je vaspitavam da poštuje starije, da se lepo ponaša i da uvek pomogne drugu i drugarici. Trudiću se da i mlađu kćerku vodim istim putem, pa ako zasluži, što da ne, da i ona jednog dana postane Svetosavsko dete. Sa njih dve imamo skoro drugarski odnos, Anđela mi sve kaže, bilo da je dobro ili loše i ta iskrenost je jedna od vrednosti u našim odnosima unutar porodice.
Otac Miroslav deli mišljenje svoje životne saputnice:
– Šta da kažem, kada smo saznali za Anđelin uspeh, zavladali su ponos i sreća. Podržavam način vaspitanja koji primenjuje Adrijana, pošto je ona puno više sa decom, ja sam zauzet na poslu i van njega, da zaradim dovoljno sredstava za nesmetan razvoj i školovanje mojih kćeri. U samoj porodici vladaju harmonični odnosi i sve teče u granicama normale.
Kada sam odlazio iz doma ovogodišnjeg nocioca titule svetosavksog deteta u OŠ „Desanka Maksimović“, Anđele Cvetković, prosto sam žalio što se vraćam u jedan svet, gde na žalost, vrednosti koje neguju Adrijana i Miroslav, nisu na prevelikoj ceni. Uteha mi je bila, da će po nekoj univerzalnoj pravdi, naše ali druga društva voditi u budućnosti upravo deca, koja imaju vrednosti Svetosavkog deteta.
