Tek očekujem pun rod

Bačkopalančanin Miro Mijatović gaji lešnike bez upotrebe herbicida.

3079

Kada je pre osam godina Miro Mijatović odlučio da se ozbiljnije posveti voćarstvu, imao je samo jednu dilemu – koju voćnu vrstu da odabere i da je gaji. Dvoumio se između dve – lešnika i oraha. Na kraju je „prelomio“ i odlučio se za lešnik.


-Zbog parcele koja je bila relativnomala, a koja se rasprostirala na 0,5 hektara, odlučio sam da zasadim lešnik – kaže Miro Mijatović. – Na parceli koja se nalazi u blizini Bagremare zasadio sam nešto više od 200 sadnica lešnika. Prethodno sam obavio pripremu zemljišta za sadnju i ograđivanje voćnjaka. Nešto kasnije proizvodnju sam proširio na dva hektara, pa je plantaža lešnika sve više postajala deo mene i moje porodice. Sve je na početku teklo kako se samo poželeti može, sadnice su se iz godine u godinu razvijale i rasle, a prvi plodovi stigli su pet godina nakon sadnje. Pun rod očekujem u dvanaestoj godini voćnjaka, koji će ako Bog da, rađati 40 – 50 godina.

Mijatović posebno ističe da u voćnjaku koji je zasadio, ne koristi hemiju odnosno herbicide.

-Rešio sam da u voćnjaku ne koristim herbicide, bez obzira što sam od prvog dana bio svestan da će usled toga, rod sigurno biti manji za pet odsto. Ali to će nadomestiti njegov kvalitet koji će svakako biti veći zbog ne korišćenja hemijskih sredstava. Zasade lešnika najčešće zahvati monilija – gljivično oboljenje, a napada ga i insekt surlaš. U slučaju da dođe do veće pojave bolesti, onda ću ipak biti prinuđen da koristim hemijska sredstva – jasan je Miro Mijatović.Резултат слика за lešnik berba

Dobro planiranje i domaćinsko gazdovanje, su osnovni principi kojih se Mijatović držao od zasnivanja voćnjaka. 

Od prvog dana o svemu sam dobro vodio računa, a tako će biti i ubuduće. Kompletan voćnjak je pokriven sistemom za navodnjavanje kap po kap, a preko ovog sistema moguće je obaviti i njegovu prihranu. Kada su prinosi u pitanju onda se zaista mogu pohvaliti da sam u osmoj godini uspeo ostvariti rod od dve tone po hektaru, što je veoma dobro. Nadam se da ću u periodu kada voćnjak bude u fazi maksimalnog rađanja, dostizati prinos od tri tone. Prinos veći od tri tone moguće je ostvariti samo u optimalnim uslovima, da je zemljište prve klase, da se obavi primena svih agro – tehničkih mera, uz redovno navodnjavanje u periodu kada je suša, da se obavlja njegova redovna prihrana, ali i da godina bude idealna kada su vremenske prilike u pitanju – konstatuje Mijatović.

Kada je prodaja lešnika u pitanju, Mijatović ističe da problema za sada nema. -Lešnik je veoma tražen na našem tržištu, tako da prodaja ide veoma dobro. Jedan od najvećih poslova u ovoj proizvodnji, je svakako krckanje lešnika. Postoje i mašine koje to rade, ali se završna – finalna obrada odnosno njegovo čišćenje mora obavlja ručno. Plod lešnika nije sklon kvarenju, tako da posle berbe može dugo da stoji. Da bi bio idelano suv potrebno ga je sušiti na promaji dva meseca nakon berbe koja obično traje od sredine avgusta do kraja septembra – zaključio je Mijatović.

Pomoć u „berbi“

Svakako da je jedan od najvećih poslova u proizvodnji lešnika, njegova berba. Lešnik se bere kada opadne sa grana na zemlju. Branje, odnosno njegovo sakupljanje vrši se u nekoliko navrata, zbog zrenja. U periodu berbe, ako je voćnjak veći, potrebno je angažovati dosta radnika kako bi ona bila obavljena pravovremeno i bez većih problema.

-Tokom berbe stablo semalo protrese kako bi sa njega otpali svi zreli plodovi. Obično se poslovi berbe obavljaju ručno, iako postoje mašine leđni i ručni usisivači koji značajno pomažu oko ubiranja plodova. Postoje i usisivači koji se montiraju na traktore, koji se koriste za njegovo sakupljanje – napominje Miro Mijatović.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here