„Koliko god to možda prestrogo zvučalo, čovek mora sebi da postavi ciljeve, striktno da ih se drži, i uspeh će sigurno doći. Uvek sam imala podršku porodice, ali u pravom smislu te reči. Roditelji me nisu terali i forsirali da imam sve petice nego su mi uvek govorili da će sve biti dobro dok god sam ja srećna. Ta njihova ljubav i podrška su mi onda bili još veći motiv da uvek dam sve od sebe“.
Ona je Tara Pogančev iz Bačke Palanke, ovogodišnji đak generacije u Gimnaziji „20. oktobar“. Osnovnu školu „Sveti Sava“ takođe je završila kao đak generacije. Ona je lepa, pametna, elokventna, nasmejana mlada devojka koja je pravi primer kako se vrednoća i upornost na kraju uvek isplate.
Tara je imala sve petice. Ona kaže da se uvek trudila najviše zbog sebe, ne da bi impresionirala druge nego zato što je sama sebi postavljala skoro pa apstraktne ciljeve.
„Drago mi je da ljudi prepoznaju rad i trud koji je uložen, ne samo kroz titulu đaka generacije već konstantan trud kroz školovanje. Pre svega mislim na aktivnosti u školi i van nje, humanitarni rad, i odnos sa profesorima ali i drugim učenicima. Srećna sam što sam uspela u ostvarenju svog cilja jer sam pokazala da mogu da postignem ono što želim i mislim da će mi to pomoći kroz dalje školovanje i zaposlenje“, kaže Tara.
Naša sagovornica kaže da joj je žao što se ovde u Srbiji više pažnje ne posvećuje uspesima đaka nego se, kaže, sve svelo samo na formalnost, malo se priča o trudu i radu naših učenika.
Često se priča o tome kako motivisati decu da uče jer im je danas sve važnije i zanimjivije od učenja. Tara priznaje da joj je ponekad bilo teško da održi motivaciju, ali kad samoj sebi kaže da je vreme za učenje i da to jednostavno mora, onda sve ide lakše.
„Pored truda oko ocena za đaka generacije važan je i odnos sa profesorima, ostalim učenicima, učestvovanje u vannastavnim aktivnostima, uvek biti spreman da pomogneš. U okviru učeničkog parlamenta organizovane su mnogobrojne humanitarne akcije, koncerti, predstave, a ja sam bila tu da pomognem kad treba“, kaže Tara
Tara je upisala Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu, smer računarstvo i informatika. Prijemni je, kako kaže bio težak, ali je i on za Taru još jedan uspešno savladan korak jer ga položila i na listi bila sedma. Programiranje je ono što voli, a u informatiku se zaljubila još u osnovnoj školi.
„Planiram naravno da završim fakultet i nakon toga pronađen ozbiljan posao sa kojim ću biti zadovoljna. Mislim da je programiranje polje u kom je trenutno to i moguće“.
Tara kaže da je za uspeh najvažnija motivacija, upornost i jednostavno mnogo učenja i rada. Pored toga, podrška porodice je takođe važna, a kako priča Tara, neizmerna ljubav njenih roditelja bila je najveća motivacija za uspeh.
Vlasnica Vukove diplome kaže da za sad misli da bi mogla da ostane u Srbiji i da u njoj živi i radi, ali da bi volela da putuje i vidi kako je „napolju“.
„S obzirom da sam odabrala programiranje mislim da ću moći normalno da živim sa platom u Srbiji, ali sam isto tako otvorena za sve mogućnosti koje svet može da pruži i htela bih da putujem“, priča Tara.
Ipak, na pitanje šta bi po njenom mišljenju zadržalo mlade u Srbiji, Tara kaže da je to definitivno posao. „Činjenica je da mnogi odustaju od školovanja u oblastima koje vole već upisuju ono sa čim lakše nađu posao, i to je jedan od razloga odlazaka iz Srbije“.
Kad je u pitanju Bačka Palanka, Tara kaže da joj smeta kad čuje da se ovde ništa ne dešava. Problem je kaže, što su ljudi generalno nezadovoljni i nezainteresovani.
„Nisam od onih koji će da kukaju kako se ništa ne dešava. Grad treba da oživi zahvaljujući mladima, koncerata ima, dešavanja ima, ali smo mi ti koji treba da budemo deo toga. Mislim da je ovde problem u mentalitetu, a ne u tome što nema događaja“.
Ovaj mali grad je ponosan na mlade ljude poput Tare. Ovaj grad se nada da će ih biti sve više, jer samo nas njihova mladost i energija može održati u životu.
[wonderplugin_slider id=21]
