Gotovo da nema čoveka koji se nikada nije suočio sa glavoboljom, a sada su se brojnim vrstama glavobolje pridružile i najnovije a specifične – tzv. kovid glavobolje.
Kako bi objasnio sve o vrstama glavobolje i njihovim pojedinačnim karakteristikama u „RTS Ordinaciji“ je gost bio neurolog, dr Ivan Mihaljev.
Iako uzrok glavobolje može biti promena vremena, odnosno promena atmosferskog pritiska, povećana vlažnost vazduha ili druge klimatske promene, uzroci glavobolja mogu biti i daleko ozbiljniji.
Protiv glavobolje uzrokovane promenom vremena, najčešće je dovoljno popiti analgetik, ali ozbiljnije glavobolje, koje se dugoročnije leče, su one koje iritiraju, koje nas bude tokom noći, slikovito objašnjava dr Ivan Mihaljev.
Dodaje da te glavobolje koje zahtevaju lečenje drugačije od onih koje svrstavamo u svakodnevne, stresogene glavobonje ili one koje se dese jednom u nedelju dana ili jednom u mesec dana.
Dr Mihaljev objašnjava da postoje određene glavobolje na koje treba hitno reagovati:
„To je neka nova glavobolja koja se prvi put javila. Recimo, kao glavobolja koju mi zovemo probadajuća, iznenadna glavobolja, poput udara groma. Ili je to ona glavobolja koja stvara vrtoglavicu ili budi tokom noći. Normalno da se ljudi tada i uspaniče jer im to tada deluje dramatično. To je nešto novo, znači, nisu do sada imali priliku da se sretnu sa takvom vrstom bola i oni zaista tada žure da potraže pomoć“, naglašava neurolog.
Primarne ili sekundarne glavobolje – koji tip vi imate?
Glavobolje se javljuju u nekoliko osnovnih vrsta, i pre svega se dele na primarne i sekundarne.
Primarne glavobolje su one koje nemaju neki drugi uzrok, kao što je povišen krvni pritisak ili problem sa vratom, a ovde spadaju tri vrste glavobolja: tenziona, migrena i klaster.
Tenziona glavobolja česta ali se najlakše leči
Dr Mihaljev kaže da je najčešća glavobolja tenziona glavobolja i tada obično boli čeona regija.
„Ona je češća od migrene, ali isto može da ima naslednu komponentu i ono što nju razlikuje od svih drugih glavobolja je to što ona ima tu obostranu lokalizaciju, pa tako boli cela glava. Ljudi je opisuju kao stezanje trake oko glave, nekog pritiska ili kape na glavi. Ova glavobolja nije pulsirajuća i ona je tupog karaktera, te se ne pojačava npr. na fizičku aktivnost.
Za razliku od migrene, tenziona glavobolja se ne pojačava na rutinsku fizičku aktivnost, kao što je penjanje stepenicama, šetnja. Međutim, kad bi neko počeo nešto da trenira preterano, tada bi se ona takođe pojačala. Tenziona glavobolja nije praćena mučninom niti povraćanjem, a jedino što može nekad i kod nje da se javi takođe osećaj da pacijentu smeta buka, svetlost ili neki mirisi, a to je već sličnost sa migrenom“, kaže neurolog i dodaje da već kada pacijent pokaže kako ga boli glava stručnjaku je jasno o kakvoj se glavobolji radi.
Za tenzionu glavobonju doktor objašnjava da ona može imati naslednu komponentu, dok je migrena uvek nasledna bolest. Poredeći ove dve glavobolje još ukazuje da je kod tenzione glavobolje izazivač pojačani stres, neka snažna emotivna reakcija, ali da svakako lakše i brže prolazi od migrene i da se ova vrsta glavobolje zapravo najlakše i leči.
Migrena – sa aurom ili bez, sa bolom ili bez?
Za migrenu dr Mihaljev kaže da je uvek nasledna bolest, tačnije da je poligenski poremećaj.
„Migrena je pulsirajuća, unilateralna, odnosno boli jedna polovina glave, ali može i da ‘šeta’, pa nije uvek samo desna ili samo leva strana. Za migrenu je često i povraćanje, a često je prate i fenomeni kao što su fotofobija, odnosno kada smeta svetlost, fonofobija – kada smeta buka i osnofobija, kada smeta miris“, opisuje dr Ivan Mihaljev.
Migrenozni napad najduže može da traje 72 sata, a kada traje duže od toga, tada je u pitanju hronična migrena, bilo ona sa aurom ili bez aure.
Kuriozitet je i da postoji mali broj pacijenata koji imaju migrenu, a zapravo nemaj bol. Ovakva vrsta migrene naziva se acefagična migrena i ona obuhvata pacijente koji obično imaju auru, odnosno čitav skup neuroloških simptoma, ali nemaju glavobolju.
Aura – od „sindroma Alise u zemlji čuda“ do slične moždanom udaru
Samu auru neurolog slikovito predstavlja kao skup neuroloških simptoma kod kojih čak 99 odsto pacijenata ima vizuelne senzacije, odnosno vidnu auru, a pacijenti je opisuju kao neko svetlucanje pred očima, cik-cak linije ili recimo, bljesak ili tačkice u vidnom polju.
„Zanimljivo je da u te vizuelne aure spada i promena u opažanju slike sopstvenog tela.To je jedan redak sindrom, ja sam imao nekoliko slučajeva kod prilično mladih ljudi“, napominje naurolog.
Ovaj sindrom se zapravo naziva „Sindrom Alise u Zemlji čuda“ koji se ne zove slučajno baš tako. Zapravo znači da sopstveno telo opažmo ili kao sićušno ili kao ogromno, ili su takvi samo neki delovi tela. Pritom ne gledamo svoje telo u ogledalu, već direktno gledamo šake, stopala ili celo telo, i to vidimo kao ogromno ili sićušno.
Postoji i senzorna aura – kada osoba oseća mravinjanje, utrnulost, ima osećaj da ne može normalno da priča i motorna aura, odnosno slabost jednog dela tela i vrlo dramatično deluje, kao da neko ima moždani udar.
Inače, aura se javlja neposredno pre početka napada, odnosno pet do 20 minuta ranije, ili na samom početku migrene, a to da li aura postoji ili ne, ne menja pristup lečenju, jer je on potpuno isti u oba slučaja.
Okidači glavobolje
Za tenzionu glavobolju glavni okidač je stres, dok kod migrena može biti čak i određena vrsta hrane, ali i alkohola. Dr Mihaljev je pojasnio da su namirnice koje mogu da izazovu glavobolju one koje sadrže tiramin, odnosno supstancu na koju su osobe sa migrenom netolerantne.
Ova supstanca se nalazi u crnom vinu, crnoj čokoladi, u nekim starijim sirevima, crnom grožđu, kao i u soja sosu kojim obiluje istočnjačka kuhinja. Osim hrane, treperave svetlosti i vremenskih prilika, koje spadaju u spoljašnje uzroke glavobolja, postoje i oni endogeni, odnosno unutrašnji uzroci. Tu pre svega spada menstrualni ciklus i nespavanje.
Klaster glavobolja se prepoznaje po bolu oko oka, tačnije pacijenti osećaju „probadanja kroz oko“ i tada boli čitava polovina glave. Ovakva vrsta bola dešava se i kod migrene, te su ove dve vrste glavobolja po tome slične što obe zahvataju jednu polovinu glave.
Dr Mihaljev kaže da je tipično da se pacijenti sa klaster glavoboljom obično drže za slepoočnicu i za oko, jer imaju osećaj kao da je taj bol iza oka, kao da im neko „zabada nož u oko“, kako oni to opisuju. Zbog takvih simptoma, ova se vrsta glavobolje nekad naziva i samoubilačka glavobolja i ona je najteža od svih.
„Zaista, nikada pacijent, čak ni u napadu migrene nije došao u takvom stanju kao pacijent koji ima klaster glavobolju. Ona je najteža. Dosta je retka, a češće se javlja kod muškaraca. Četiri prema jedan je odnos između muškaraca i žena“, navodi neurolog.
Klaster glabobolja se mnogo komplikovanije leči od ostalih vrsta glavobolje.
EEG dijagnostika
Glavobolje se otkrivaju isključivo elektroencefalografijom, odnosno čuvenim EEG snimanjem. Ipak, ni EEG nije potrebno raditi samoinicijativno, već tek nakon neurološkog pregleda po potrebi neurolog šanje pacijenta na dalja isptivanja.
Jednostavna pravila za regulisanje glavobolja:
- Dobar san
- Odmor
- Izbegavanje alkohola
Neobično je to što je za mnoge glavobolje zapravo odgovoran nedostatak serotonina, što takođe izaziva i anksioznost, agresivnost i depresije. Zato efekat u lečenju glavobolja daju antidepresivi, ali i antiepileptici.
Neurolog objašnjava da kod glavobolja može pomoći i određena suplementacija, a najviše uzimanje vitamina B1 i magnezijuma, ali važno je naglasiti da oni sami nisu lekovi za glavobolju, već da mogu uticati u nekoj meri.
Sekundarne i kovid glavobolje
Doktor Mihaljev posebno je upozorio na lekove koji kod nas postoje u slobodnoj prodaji a koje pacijenti najčešće uzimaju kod jakih glavobolja – pakuju se samo po 2 komada i vrlo su jaki, a doktor kaže da mogu biti i opasni kada se uzimaju na svoju ruku.
Pojasnio je da su u pitanju čuveni triptani, a da oni mogu da izazovu zavisnost, ali mogu da dovedu do variranja krvnog pritiska, a može da dođe i do poremećaja srčanog ritma, utiču nekada i na funkciju štitne žlezde, i trebalo bi ih izbegavat, kaže iskreno dr Mihaljev.
„Zaista ja tu vrstu lekova ne preporučujem, i kada dođu pacijenti koji primenjuju takvu terapiju to je uvek teže za lečenje. Oni dođu kod mene jer njima ta terapija ne pomaže, ali su oni došli sa tim lekovima u džepu, jer oni bez njih nigde više ne idu“, ističe doktor.
Uzroci sekundarnih glavobolja
- Hipertenzivne glavobolje – usled visokog pritiska;
- Vratne – zbog nekog problema sa vratom;
- Sinusne – kada postoji problem sa sinusima;
- Očne – oftamološki uzrok.
Ono što se sa pandemijom koronavirusa intenziviralo, između ostalog su i tzv. kovid glavobolje. Dr Mihaljev kaže da je za njih karakteristično da oni pacijenti koji su i ranije imali glavobolje sada, tokom korone, kažu da je intenzitet glavobolja mnogo jači u odnosu na ranije.
S druge strane, oni koji se nikada ranije nisu suočavali sa glavoboljama ne mogu ni da procene intenzitet ovih kovid glavobolja, jer nemaju sa čime da ih porede, ali svakako ih toliko boli da žele samo da se što pre oslobode tog bola.
Ipak, i za postkovid glavobolju postoji terapija koja se takođe utvrđuje nakon detaljnog pregleda, pre svega EEG preglda. Na njemu osim uzroka primarne glavobolje, mogu da se uoče i sekundarne glavobolje, koje nastaju zbog nekog drugog problema.
Na kraju gostovanja u RTS Ordinaciji dr Ivan Mihaljev je podvukao da glavobolje treba shvatiti ozbiljno. To ne znači da treba odmah trčati neurologu kada nekog nekad zaboli glava, recimo jednom u dva meseca, ali kada glavobolja traje duže vreme važno je obratiti se lekaru koji će ustanoviti šta se sa pacijentom dešava i kako da se problem reši.
