Трећина становништва у Србији може се сматрати психички угроженом, резултати су истраживања „Ментално здравље у Србији“ које је спровео ГИЗ (немачко Удружење за међународну сарадњу).
Истраживање је обухватило процену менталног здравља, односно симптоматологије девет менталних поремећаја – депресија, анксиозност, суицидност, опсесивно – компулсивно симптоматологију, соматизацију, поремећај исхране, пострауматски стресни поремећај (ПТСП), симптоматологије из психотичног спектра и дисоцијативне симптоматологије.
Како се наводи у тексту, истраживање је показало да 35,4 одсто грађана има клинички значајне тегобе које се могу довести у везу са симптомима макар једног поремећаја.
Клинички индикативну симптоматологију два или више поремећаја показује 18,4 одсто грађана Србије.
Истраживање је показало да 21,6 одсто грађана има поремећај опсесивно – компулсивне симптоматологије, 15,6 одсто депресију, 10,8 трауматска искуства и поремећај исхране, 10,6 соматизацију, 8,8 поремећај исхране, 7,2 анксиозност, 2,3 симпоматизацију из психотичног спектра, 1,8 дисоцијативну симптоматологију и 1,6 суицидне мисли.
Грађани су као највеће проблеме и тешкоће са којима се суочавају навели емотивне проблеме, затим незапосленост, трауме, стрес, отуђеност, проблеме на послу, губитак посла, раскид везе, љубавни проблеми, болести зависности, свађе, тугу, смрт блиске особе, развод, страх, беспарицу, алкохолизам, насиље, проблеме са децом, лоше породичне односи, мобинг, агресивност, изолацију, корона вирус, болест, немоћ, дискриминацију…
Када је реч о пандемији вируса корона и последицама које је оставила по ментално здравље, истраживања показују да је у Србији пре пандемије депресивне сметње имало три одсто грађана, а након пандемије шест, док у неким европским земљама пре пандемије је било 6,6 одсто, а након 26,6 одсто.
Као фактори ризика за неке од психичких тегоба нарочито се издваја женски род, који је повезан са већим интензитетом свих група симптома, осим суицида са којим се више повезују мушкарци.
Фактори ризика су и млади узраст, код којих су типични поремећаји депресивност, анксиозност, суицидност, поремећај исхране и ПТСП, али и градска средина и нижи социоекономски статус.
Стручна подршка недовољно приступачна
Истраживање показује и да је четвртина грађана имала потребу за стручном подршком због психичких тегоба, али и велики проценат оних који се нису обратили за помоћ иако имају изражене психичке тегобе.
Скоро једна трећина испитаних грађана, њих 29,6, изјавила је да су у неком тренутку у животу потражили стручну помоћ, при чему жене више – 37 одсто, док мушкарци у 22,2 одсто случајева.
Као препреке за не тражење стручне помоћи испитаници су навели удаљеност, непознавање могућности и скупе услуге стручњака.
Такође, показано је и да је свака трећа особа имала блиско искуство са особом са психичким тегома, али и да у нашој земљи постоји изражена стигматизација особа са менталним поремећајима.
ГИЗ – ово истраживање је спроведено током 2022. године на узорку од 1.000 грађана узраста од 18 до 65 година.
