Ових дана обележен је Светски дан хепатитиса под слоганом „Хепатитис не може да чека” са циљем ширења информација о вирусним хепатитисима и неопходности тестирања како би се приступило даљим дијагностистичким поступцима и терапији.
Једини начин правовременог откривања болести је тестирање на хепатитис Б и Ц. Вируси хепатитиса Б и Ц могу изазвати и акутни и хронични облик хепатитиса, а нелечен хронични хепатитис може довести до цирозе и рака јетре.
Вирус хепатитиса Ц је вирус који се преноси путем крви. Болест се развија или потпуно без симптома или са веома благим манифестацијама (мучнина, проблем са спавањем, умор). Антивирусни лекови могу да излече више од 95% особа са инфекцијом хепатитисом Ц. Тренутно не постоји вакцина против вируса хепатитиса Ц.
У Републици Србији током првих шест месеци 2022. године укупно је пријављено 55 случајева вирусних хепатитиса Б и Ц, без регистрованих разлика у односу на исти период претходне године. Доминирају хроничне инфекције, поготово хронични хепатитис Ц (23 случаја), затим следи хронични хепатитис Б (18 случајева), који заједно чине 75% свих пријављених вирусних хепатитиса.
Дистрибуција пријављених случајева вирусних хепатитиса у првих шест месеци ове године указује на спорадично јављање оболевања у свим окрузима на територији Републике. Последњих година у Бачкој Паланц региструју се појединачни случајеви ових обољења, а тестирање у оквиру ДПСТ саветовалишта сведено је на минимум.
Од 2006. године спроводи се обавезна имунизација против вирусног хепатитиса Б деце у првој години живота, као и невакцинисане деце у 12. години живота. Ова високо ефективна превентивна мера је допринела да се у претходне 24 године (1998–2021) региструје јасан тренд смањења броја особа оболелих од акутног хепатитиса Б (125 у 2017. према 429 случајева у 2001. години).
Вакцинација здравствених радника спроводи се континуирано, те је преко 95% радника у ДЗ Бачка Паланка вакцинисано ХБ вакцином. С друге стране, региструје се тренд пораста регистрованих случајева хроничних вирусних хепатитиса Б и Ц.
Највећи број оболелих од акутног хепатитиса Б регистрован је у старосној групи од 30 до 39 година, док је највећи број оболелих од хроничног хепатитиса Б регистрован у узрасној групи 60 и више година. Као и претходних година, регистровано је двоструко више мушкараца међу оболелим особама од обе форме вирусног хепатитиса.
Вирусне хепатитисе Б и Ц је могуће спречити, лечити, а у случају хепатитиса Ц могуће је и излечење. Узимајући у обзир природан ток болести која у дужем периоду може протицати без симптома, кључно је смањити ризик за преношење ових крвнопреносивих инфекција.
Основне мере су правилна хигијена руку, коришћење личне заштитне опреме и адекватно стерилисаних инструмената код пружалаца козметичких (тетовирање, присинг, трајна шминка, козметичке процедуре, маникир, педикир и др.) и медицинских услуга. Подједнако су важне и личне мере заштите попут коришћења личног прибора за хигијену, стерилног прибора за инјектирање психоактивних супстанци, избегавање незаштићених сексуалних односа и одређених козметичких услуга.
Вирус хепатитиса Ц (ХЦВ) такође изазива и акутну и хроничну инфекцију. Акутне ХЦВ инфекције су обично асимптоматске и већина не доводи до болести опасне по живот. Око 30% заражених особа спонтано се ослободи вируса у року од шест месеци од инфекције без икаквог лечења. Преосталих око 70% особа ће развити хроничну ХЦВ инфекцију. Код особа са хроничном ХЦВ инфекцијом, ризик од цирозе јетре се креће од 15% до 30% у року од 20 година.
Хепатитис Б (ХБВ) је вирусна инфекција која напада јетру и може изазвати и акутни и хронични облик болести. Вирус се може пренети са мајке на дете током порођаја, контактом са крвљу или другим телесним течностима током сексуалних односа са зараженим партнером, недовољно стерилним прибором за инјектирање или излагањем оштрим инструментима.
