Србија је једина земља у региону која нема ни закон ни уредбу којом се уређује област хитне медицинске помоћи. Покрет „Право на живот – Мери“ залаже се за доношење закона којим би се обезбедила једнака права свих грађана када позивају број 194, преноси РТС.
За пријаву истих симптома, Хитна помоћ у Крагујевцу изаћи ће на терен. У Београду неће. Како је то могуће и зашто је тријажа позива, односно процена, шта је хитан случај, некад теже од збрињавања пацијента.
„Кад се ја јавим на телефон или кад се Горан јави у Сремској Митровици, или било где да се јави, значи, имате питања која се постављају, да ли је то пет, десет или 15. И онда на основу тога одређујете степен хитности, а не да поставите нека питања која нису ни везана за стање, питате нешто, па покушавате, то је тријажа позива коју сваки закон или уредба, како год се звала, мора да има“, каже Александра Пауновић, начелник Службе хитне помоћи у Неготину.
Истраживање покрета „Право на живот – Мери“ указује да је 76 одсто анкетираних рекло да су после првог позива морали да зову још једном. Имају и податак да се у Београду интервенише тек на сваки осми позив, у Крагујевцу на сваки трећи.
„Централизација свих позива, увођење диспечарских центара у центрима управних округа, увођење јединственог протокола за тријажу позива, увођење јединствене процедуре за предају пацијента из возила хитне помоћи у болницу која треба да га збрине. Додела статуса службеног лица члановима ургентних теренских екипа, новчане казне за несавесне грађане који зову без разлога“, каже Дејан Зејнула из Покрета „Право на живот – Мери.
Податак да Хитна помоћ није доступна за више од милион грађана који живе у срединама са мање од 25.000 становника, запослене највише брине.
„Ми имамо хитну која је инвалид. Ви имате с једне стране протоколе лечења који се унапређују, идемо напред, организацију немамо уопште“, каже прим. др Горан Пергес из Служба хитне медицинске помоћи у Сремској Митровици.
Просечно, у Београду се број 194 позове 1.700 пута дневно, а на терен се изађе, у просеку, 230 пута. Зато се верује да би Закон о хитној помоћи допринео да се ређе чује реченица „Хитна је касно стигла“.
