Свуда у свету, а нажалост и код нас, повећава се број меланома у ранијем добу, од 18. до 29. године, уз спорадичне случајеве и у педијатријској популацији.
Сунчање у соларијуму је забрањено за млађе од 18 година још 2019. године, међутим, без обзира на то, малолетни и даље пуне салоне. С обзиром на то да се соларијум сматра карциногеном прве класе, како за Телеграф.рс каже проф. др Даница Тиодоровић, национални координатор Еуромеланома у Србији и потпредседник Удружења дерматовенеолога Србије, ово удружење ће се у наредном периоду залагати за тоталну забрану соларијума.
Професорка Тиодоровић за Telegraf.rs каже и да се процењује да се више од 700 нових случајева меланома дијагностикује на годишњем нивоу у нашој земљи, али напомиње да тај број није коначан јер они, стручњаци, бележе значајан пораст меланома у свакодневном амбулантном раду. И то не само код старије популације, већ и код млађих. Спорадично се јавља и код деце.
– У посматраном десетогодишњем периоду регистрован је пораст стопе инциденције од меланома код оба пола. Процењује се да се више од 700 нових случајева меланома дијагностикује годишње, међутим, овај број није коначан с обзиром на то да бележимо значајан пораст меланома у свакодневно амбулантном раду, не само код старије популације, већ и код млађих. Меланом се најчешће јавља у узрасту од 50 до 60 година старости, али се може видети и код млађих особа. Свуда у свету, а нажалост и код нас, повећава се број меланома у ранијем добу, од 18. до 29. године, уз спорадичне случајеве и у педијатријској популацији.
Она подсећа да уколико се не постави дијагноза меланома у најранијем стадијуму, она врло брзо даје лимфогене и хематогене метастазе.
– Тако, меланом у четвртом стадијуму има стопу петогодишњег преживљавања од 15 до 20 одсто. Супротно, рано препознати меланом има добру прогнозу са десетогодишњим преживљавањем у више од 90 одсто случајева. У случају дијагностиковања меланома у најранијем стадијуму (ин ситу), једноставна хируршка ексцизија представља једини вид терапије – каже проф. др Тиодоровић.
15 минута сунчања
Она подсећа да је недавна студија показала да особа која је имала бар једном опекотине од сунца током детињства има двоструко већи ризик за развој карцинома коже у одраслом добу.
– Штетне последице сунчевог зрачења настају излагањем ултравиолентном спектру (УВ) сунчевих зрака, као и излагањем инфрацрвеном зрачењу који доприносе соларном оштећењу и раном старењу коже. Сунчево зрачење може бити посебно штетно у случају неправилне фотоекспозиције. Штетно дејство се може испољити на кожи било краткотрајно (црвенило коже, имуносупресија) или дуготрајно (фотоканцерогенеза и хронично актинично оштечење). Услед прекомерне експозиције сунцу настају опекотине коже које се манифестују црвенилом, осећајем свраба и бола коже. Чак 50 до 80 одсто укупне количине УВ оштећења, акумулира се у детињству и адолесценцији. Недавно спроведена студија показала је да особа која је имала бар једном опекотине од сунца током детињства има двоструко већи ризик за развој карцинома коже у одраслом добу. Ризик за развој меланома расте с годинама и 7 одсто је у узрасту од 15. до 19. година, док је други најчешћи рак у узрасту од 15. до 29. година – објашњава проф. др Тиодоровић.
На питање, шта подразумева здраво сунчање, саговорница наводи да је 15 минута излагања сунцу савим довољно за производњу потребне количине витамина Д.
– Сунчеви зраци неопходни су за опстанак живота на земљи, утичу на позитивно опште стање и здравље организма, као и контролу животног биоритма. Осим тога, УВ зраци су фундаментални за синтезу витамина Д неопходног за правилан раст и структуру коштаног система. Међутим, неопходно је правилно понашање на сунцу које подразумева: редовно и правилно коришћење фотопротективних крема, механичку заштиту у виду качкета или шешира, наочара, као и избегавање директног сунчевог зрачења у периоду од 10 до 17 часова. Позната је чињеница да је 15 минута изагања сунцу сасвим довољно за производњу потребне количине витамина Д. Генерално, деца, труднице, старије особе и особе светле пути осетљивији су на сунчево зрачење. Такође, не саветује се излагање беба и мале деце до 3 године због неразвијеног одбрамбеног система пигментације и дубљег продирања УВ зрачења – каже професорка.
Србија ка тоталној забрани соларијума
На нашу констатацију да су поготово сада соларијуми пуни, да би девојке до препланулог тена за матуру, прославе на брзака, професорка Тиодоровић напомиње да соларијуме не би требало да користите особе било које старосне доби, и да ће се Удружење дерматовенеролога Србије залагати за њихову тоталну забрану.
– У Бразилу и Аустралији соларијуми су забрањени од 2014. године, док је у већини европских земаља коришћење соларијума забрањено млађима од 18 година. У Србији је од 12. фебруара 2019. године на снази забрана коришћења соларијума за млађе од 18 година, док је за старије од 18 дозвољена уз информисани пристанак. Удружење дерматолога Србије у наредном периоду залагаће се за тоталну забрану соларијума – истиче проф. Тиодоровић и додаје:
– Светска здравствена организација је 2009. године прогласила соларијуме карциногеном прве класе. Подаци из студије показали су да је више од 400.000 случајева рака коже у САД повезано са употребом соларијума. Чак 76 одсто меланома у узрасту од 18. до 29. године, последица је излагања УВ зрачењу у соларијуму.
